Naši novi gradovi na jugu

ВАШИ НОВИ ГРАДОВИ НА ЈУГУ 515

јавља се Исак-бег, од кога страховаху у Босни и Хуму; али су Турци заузели Приштину тек при првом паду Србије, 1439. године. Дубровачка колонија остала је у Приштини и под Гурцима. 1440. г. помиње се господар Приштине Есе бег (Езеђесћ, Тигсћо). Новом господару Дубровчани, настањени у Приштини, умели су се додворити, те им је он поштедео имања, на чему му је захвалила и Дубровачка Општина. Чак су ови приштев:ки Дубровчани наговорили Есе-бега да пошље у Дубровник свога посланика ради трговинских преговора. 1442. год. јављају се у Приштини један Ђеновљанин и један Јеврејин као закупници гламског сребра у Србији. Даут-бег 1443. год. бејаше војвода Ситнице, с којим су Дубровчани имали односа и обдаривали га, а 1448. год. у Приштини бејаше господар Скендер-бег (5сћапдег Титсћо). Према нашим записима те године Јанко Хуњади био је крвави „бој под Приштином.“

У 16. веку Приштину први помиње (1502.) Феликс Петанчић, коме је она „место некада веома омиљено мизијским (српским) господарима и најбогатије село у Лабу“. Бенедикту Курипешићу (1530.). Приштина је варош. Александар Комуловић назива Приштину местом доста пространим. Лазар Соранцо назива Косово равницом врло плодном и житом обилном, а на Косову и у 16. веку Приштина је била највећа варош.

У 17. веку Приштина се јавља као много познатија и знатнија варош. Софијски архибискуп Петар у својој историјској расправи и папски визитатор Стеван Гаспари у својсј релацији (1611.) убрајају Приштину у ред главних вароши у Србији. 1659. год у Приштини се јавља католички мисионар. У једном запису, вероватно из 17. века, Приштина се помиње међу „конацима цариградским“, трећи од Новог Пазара. Доктору Едварду Брауну. Приштина је „велика варош у пределу Косова Поља“. Дубровачка колонија још се држаше и имаше двадесет кућа. Копаонички рудници још су радили, и у Приштини становаше надзорник мајдана. Евлија

4: