Naši novi gradovi na jugu

52 _ ___ КОСТА Н:КОСТИЋ

"Челебија пружа нам овакав опис Приштине: Приантина има 2.060 зиданих камених кућа на један или два спрата, све су куће покривене ћерамидом а опкољене вртовима; има 11 трговачких ханова, 300. дућана; најлепша је џамија у чаршији; хвали се приштевско грожђе и крушке. Хаџи-Калфи Приштина (Пиристина) је „осредња варош, опкољена брежуљцима“ на два дана хода северозападно; „пешто је и Косово у овом крају, овде станује надзорвик руда“. Да је у том времену Приштина била знатна трговачка варош потврђује и Петар Богданић (1685.): Приштина нема тврђаве, нити је опасана зидовима, него је отворено место; има око 3.000 кућа и доста је знатно трговачко место; у вези је са Скопљем, удаљеним дан хода. У турско-аустријском рату при крају 17. века помиње се (1689. и Приштина (Ричзећ па, ВизНпа) где су Аустријанци били оставили малу посаду. Према аустријским извештајима тада је у приштевском (косовском) крају било на 360 великих и малих села, од којих је један део од Турака и Татара попаљен, а становништво исечено, што се донекле потврђује и једним нашим записом. У том љутом времену вероватно је и Приштина много настрадала.

Мало је спомена о Приштини 18. века. Неки непознати Дубровчанин у свом путопису (1792.) само је помиње као обично место. Феликс де Божур помиње је као главно место пашалука, са 7—8.000 становника; варош је опкољена јаким палисадима.

Већ почетком 19. века Приштина се јавља као знатна трговачка варош, чувена са свог великог вашара. Барон Гамера, путник по Турској у почетку 19. века, вели о Приштини: Велика је то трговачка варош, од Солуна до Сарајева највећа варош, са 12000 становника, а опасана је зидом у два ката. Митрополит Стеван Стратимировић помиње Приштину као место које има велики вашар. Анри Пуквиљ рачуна да у Приштини има 1.500 домова; тада у Приштини заповедаше Малић-паша, који задаваше страх и ужас. Пуквиљ је прошао