Naši novi gradovi na jugu

МИТРОВИЦА.

Митровица се као варош развила тек у новије време, а ранијих векова се помиње као варошица и село. Као насеље Митровица је постала негде у 14. веку. Краљ Милутин приложи (1313.—1318.) манастиру Св. Стевана у Бањској „иркву Св. Димитрија под овечаном“. По имену те цркве добила је ова варош своје име: 2(и)митровица или Митровица. Г. Аврам Н. Поповић, добар познавалац топографије овога краја, мисли да је та стара црква (Св. Димитрија била где су данас темељи старе цркве у митровачком гробљу. У 15. веку Митровица се помиње само код путописца Арнолда Харфа (1499. Маних).

У 16. веку Митровица се јавља као варош. Б. Курипешић назива је тржиштем на Косову (Атр5ћгета), а Канеј лепом вароши у равници, где су невероватве множине воћа. У 17. веку Митровица је била мало али живо место; Маријан Болица (1614) помиње је (От гошт2з) на такозваном „вовом путу“, који води из Црне Горе у Сеницу, Нови Пазар и даље преко Косова. Хаџи-Калфа наводи је као кадилук Метрофџе у санџаку вучитрнском. Евлија Челебија раз"икује две Митровице, Сремску од ове Косовске, о којој вели: „МИ на граници босанског вилајета има једна Митровица, чији је град опустео, а вагошица међутим цвета“. На другом месту Челебија каже да Митровича има јаку тврђавицу само са једном капијом и без иједне добре зграде; у варошици има око триста кућа ћерамидом покривених, неколико дућана и по један хан, амам и џамија; код Митровице се свршава босански вилајет. Митровачка тврђавица, коју помиње Челебија, свакако је Звечан. Нешто доцније, П. Богдановић подиже број кућа у Митровици на 500; на Ибру је био дрвени