Naši novi gradovi na jugu

НОВА ВАРОШ.

Нова Варош помиње се тек у 16. веку и та као «Скенбдер-пашина Варошица пли Паланка. Тако је називају путописци 16. века. Данашње своје име ово је место добило у 17. веку. Евлија Челебија помиње Нову Варош на подножју неке планине; Челебији је Нова Варош леп, напредан, украшен град, и ако није велики; има 2000 кућа и све су куће украшене дивним вртовима. И у 18. веку помиње се Нова Варош. У једном запису од 1744. Г. Нова Варош се рачуна у Стари Влах. Према неколиким записима 18. века види се да је у Новој Вароши било Хришћана и у 18. веку. Једним својим ферманом од 1776. султан Абдул Хамид одређује Нову Варош у епархију новопазарском митрополиту. У 19. веку Нова Варош је била варошица чији су се становница бавили понајвише трговином стоком и сточним производима. Радили су са Србијом, Сарајевом и у новије време са Скопљем. Већина становништва је била православна. Јукић рачунаше да у Новој Вароши има 210 кућа (60 муслиманских, 150 православних), Гиљфердинг 300 (100 м. -= 200 пр), Рошкијевић 1000—1200 становника, већином Срба.