Naši novi gradovi na jugu

ПРИБОЈ. БАЊА.

Прибој се јавља тек у турском времену, први: пут у 16. веку. Бенедикт Курипешић (1530.) и Ановим (1532) помињу га као „трговиште“ Грибон. На брду на утоку Лима у Дрину налазиле су се тада развалине неког градића, који се такође звао Прибој. У једном запису од 1579. помиње се место Прибој. Хаџи-Калфа га зове Перепуи. Евлија Челебија набраја у Прибоју: 200 кућа, 3 хана, џамију, али тада Прибој није имао чаршије. Барон Божур назива Прибој (Ргебој) отвореном вароши на Лиму. Јукић и по њему Клајић рачунају у Прибоју 26 кућа (и два хана), а Гиљфердинг 30 муслиманских и 4 православне куће.

Е-

Изнад Прибоја, на Лиму, налази се манастир Св. Николе, који се зове Бања, по лековитој бањи уз манастир. При овом „манастиру Св. Николе у Дабру“ Св. Сава је основао еписколију. У 14. веку то се место зваше „Српски Дабар“, као што сеи крај око манастира и Прибоја зваше Дабар. Те“ старо име манастира Св. Нико е у Дабру на Лиму, као и митрополија дабарска, остало је и у 16. и 17. веку. По томе сарајевска митрополија, која је из Дабра пренесена у Сарајево тек у 18. веку, И носи име „Дабробосанска“. Данашње име Бања постојало је, изгледа, и раније. Арапски географ Едризи (1153.) помиње малу, добра насељену и добро утврђену варош Бању (Вата) на ушћу реке Лима (Шпа). Можда је ова Едризијева варош Бања Прибој 12. века, или ће бити то варошки и градски центар жупе Дабра код манастира Св. Николе. Један јеромонах из овог манастира зове се Димитрије Бањан (1670.) Због лековитости воде манастир су Бању за турског времена посећивали многи болесници,. а у источној Босни је популарна све до наших дана.