Naši ratovi za oslobođenje i ujedinjenje. Knj. 1, Srpsko-turski rat 1912. godine : sa 5 karata u prilogu i 18 skica u tekstu

НАШИ РАТОВИ ЗА ОСЛОБОЂЕЊЕ И УЈЕДИЊЕЊЕ 117

одговорност предузме оно што је налазио да му, као ваљаном команданту, ваља у оваквој ситуацији чинити. У том циљу сазва команданте батаљона код. Преполачког шанца и ту им издаде заповест за наступање ка селу Д. Дубици, од које настаје тако звано Мало Косово, с тим да 1. и 2. батаљон који су и иначе били напред на предстражи, образују први, а 8. и 4, који се налажаху позади у селу Кртогу, да се одмах за њима крену, образујући други борбени ред.

Прва два батаљона и 5. батерија, одређена да их прати, као на крилима полетеше напред. Друга два батаљона пак, 8. и 4, изађоше ка Преполац, али код Преполачког шанца, вероватно по наређењу команданта армије који се са овим поступком команданта ХИП пука нимало није слагао, беху заустављени. И они ту коначно остадоше, док 1. и 2. одмичући и без њих све даље и даље, измакоше непосредном утицају виших претпостављених, те ови, бар за дуже време, нису могли и са њима учинити то исто.

Овај пример одлучности команданта ХП пешад. пука заразно је упливисао и на суседне трупе, попменце на предстраже ХГ пеш. пука. Јер, чим се његови батаљони кренуше преко границе, настаде комешање и код ових. И убрзо цео гранични гребен од Јашарових конака до близу Преполца, колико је захватао њихов реон, био је с њихове стране заузет. А левокрилни 4. батаљон, поврх тога, избио је и на јужну ивицу села Шушњака, које се цело налазаше на турском земљишту. Можда би овај и деснокрилни 3. батаљон учинили и нешто Е шше. Али они пред собом нису имали јасно одређени циљ, као што је био случај са предстражним батаљонима ХП пука, који су га били добили од свог пуковског команданта. А сем тога, од даљег продирања на непријатељску територију морала их је уздржати и нејасна ситуација у њиховом десном боку.