Naši ratovi za oslobođenje i ujedinjenje. Knj. 1, Srpsko-turski rat 1912. godine : sa 5 karata u prilogu i 18 skica u tekstu

118 М. Д. ЛАЗАРЕВИЋ

У време када је 2. батаљон ХП пешад. пука протеривао једно одељење Арнаута и Турака са косе на северној ивици села Д. Дубице, [ пешад. пук са десног крила Моравске дивизије 1 позива већ је био са сва три батаљона првог борбеног реда на граничном гребену од карауле Орлиски вис до наспрам Низамског логора. Управо, таман се спремаше да и он закорачи границу, следујући примеру осталих наших трупа десно и лево од њега, јер је тада и ПИ пешад. пук био пошао у напад против Арнаута на уској каменитој коси испред турског села Мердара и к. 686. Само што је сада, имао два батаљона у првом борбеном реду, јер је, косим кретањем у лево ка 2. батаљону, да би био поравнат са батаљонима ХП пука, изашао испред 3, који у почетку покрета беше утурен у центру.

На тај је начин, знатан број трупа Треће Армије већ био на турском земљишту. Упутно би било пустити их, да за тај дан доврше оно што су биле започеле, па чак, ако устреба, ојачати их ва ту сврху и свежим снагама из позадине. И онда, ако би баш морале да се врате на границу, пошто рат још није био објављен, то да се изврши веома пажљиво и опрезно, искључиво само ноћу, и то тек пошто Арнаути буду одбачени на Мало Косово, те да не помисле да је повлачење с наше стране наступило као последица некаквог њиховог успеха.

Међутим, урађено је другојачије.

Командант Армије, генерал Божидар Јанковић, био је неко време пре рата председник Народне Одбране. У том својству имао је извесног удела и у заграничним пословимм, што бејаше довољно да код њега створи уверење о некаквом нарочитом упливу и везама, које је, тобож, био стекао код несталних, превртљивих и вероломних Арнаута. Сада, окружен у своме штабу неколицином чланова из истог удружења, који су били познати као добри родољуби, но који баш због свог патриотског одушевљења беху склони да се заносе и ши-