Naši ratovi za oslobođenje i ujedinjenje. Knj. 1, Srpsko-turski rat 1912. godine : sa 5 karata u prilogu i 18 skica u tekstu

124 М. Д. ЛАЗАРЕВИЋ

послао им је и писмено наређење, о које се, због његовог катогоричкога тона, нису смели оглушити. На послетку, и то тек кад је пао мрак, повукоше сета два батаљона на граничну линију, где поседоше своје старе положаје, ступајући поново у везу са левокрилним 4. батаљоном ХГ пешадиског пука, који опет од своје стране бејаше напустио село Шушњак. Батерија, која их је пратила у походу ка Д. Дубици, заузела је своје старо место код Преполачког шанца, А 8. и 4. батаљон, који као што смо напред видели, беху задржани на Преполцу, вратише се у свој стари бивак код села Кртога. Једном речју, код Шумадиске дивизије 1 позива повраћено је било првобитно стање, т. ј. оно у коме се она налазаше до подне овог дана, с том само разликом што предстражна линија њених пукова у предњој линији сада иђаше самим граничним гребеном, Али је зато Моравска дивизија П позива, због свог и иначе истакнутог положаја у односу према Шумадиској, била остала на цедилу, да се сва снага непријатељева после окрене против ње. У радњама ових двеју дивизија није, према томе, било никакве хармоније. Док је ХИ пешад. пук на левом крилу Шумадиске био одступио чак на Преполац, командант |! пешад. пука на десном крилу Моравске дивизије Ш позива бејалпе се задовољио тиме што је борба била прекинута због мрака, тако рећи аутомаски. Али даље, у смислу онога што је желео командант армије, није ништа предузимао, ваљада због тога, што наређење, добивено око 5 сати од команданта дивизије, није у толикој мери било прецизно као оно, које команданти батаљона десно од њега добише од свог команданта пука. Јер су батаљони његовог првог борбеног реда и ове ноћимн сутра дан, све док их Арнаути не принудише на повлачење, остали на турском земљишту са откривеним десним боком.

Већ код појачаног П пешад. пука урађено је друкчије. Он се, истина, као и батаљони ХИ пешад.