Naši ratovi za oslobođenje i ujedinjenje. Knj. 1, Srpsko-turski rat 1912. godine : sa 5 karata u prilogu i 18 skica u tekstu

НАШИ РАТОВИ ЗА ОСЛОБОЂЕЊЕ И УЈЕДИЊЕЊЕ 125

пука, бејаше пред мрак повукао са турског земљишта, али под сасвим другим околностима. Он то није учинио добровољно, у духу наређења команданта дивизије у коме је, како изгледа, било говора само о обустављању напада, нити је имао могућности да сачека мрак, па да се под заклоном његовим врати на своје земљиште или бар на граничну линију, већ је самом ситуацијом био принуђен да пре времена и са врло великим губицима окрене леђа. Он би се, према томе, повукао и без напред поменутог категоричког наређења Команданта Армије, које специално за њ није било ни од какве вредности, сем да се доцније, при писању релације, може поводом узрока његовом неуспеху бацити сва кривица на армиски штаб. Што је најважније, делови његови, који непосредно учествоваху у нападу, при овом принудном одступању, не успеше да се задрже ни на граничном гребену, као што су то мало после учинили батаљони ХИП пешад. пука, ни на свом полазном положају пред сам напад на граничну линију. Они их, напротив, што се у званичним извештајима брижљиво крије, у великом нереду пређоше, с тим да се зауставе тек на својој првобитној одбранбеној линији, обележеној Мердарским и Баровачким угврђењем, груписани у главном око овог другог утврђења, које им је било знатно ближе.

Тај је пук, у часу када команданг Моравске дивизије 1 позива бејаше у духу последњег али категоричког наређења Команданта Армије разаслао своја наређења, како изгледа, само 0 обустављању напада а не и о повлачењу, био са својим стрељачким стројевима пред арнаутским каменим рововима на даљини не већој од 200 метара. Вод из 1. батерије, који га својом ватром са Мердарског утврђења дотле потпомагаше, већ је био престао да гађа, да не би, тукући Арнауте, погађао и наше пешаке. Из тог истог разлога и вод из 2. батерије, који тек што беше од Баровач-