Naši ratovi za oslobođenje i ujedinjenje. Knj. 1, Srpsko-turski rat 1912. godine : sa 5 karata u prilogu i 18 skica u tekstu

НАШИ РАТОВИ ЗА ОСЛОБОЂЕЊЕ И УЈЕДИЊЕЊЕ 159

намером да и оне узму учешћа у главном нападу. Овај паметно изведени маневар Моравци, наравно, нису могли видети. Али им се зато бејаше дала прилика да посматрају величанствен призор наступања осталих трију батаљона. По причању очевидаца, ови батаљони су кроз ватру наступали тако правилно и тако прецизно, као да су изводили какво мирнодопско вежбање. Развијање прво четних, па батаљонских и најзад пуковске резерве у смислу поступног прелажења из дубоких и густих у тање и ређе стројеве, њихово делимично ишчезавање утурањем и претапањем у стрељачке стројеве, који опет од своје стране наизменично и по мери како им је расла густина, хитро и у великим скоковима одмицаху напред, све се то, чувајући правилске форме, до ситница јасно и лепо распознаваше. А то је био израз једне, бар што се тиче првих борби, ретке одважности, која је на задивљене и до тога момента обесхрабрене Моравце деловала благотворно, уливајући им веру, да је судбина Низамског логора, а с тим самим и судбина целокупне дотадашње офанзиве непријатељеве, којој је тај положај служио за крилни ослонац, још унапред била решена.

Утисак код Мораваца био је ванредан. Многи растројени и деморалисани делови ! пешад. пука, који не беху измакли у дубљу позадину, први опазише овај славни подвиг својих другова са Западне Мораве, Ибра, Расине и Копаоника, и то још онда док је нападни талас ових тек био у покрету ка турској караули Репоња. Па према томе они први и осетише његово заразно дејство. Видећи како се ти њихови другови одважно умећу између Арнаута и њих, они се почеше мало помало прикупљати и уређивати на Ђуровом и Матаровском вису. У време када се тај нападни талас код напред именоване карауле припремаше да запљусне и Низамски логор, његову близину осетише неколико стотина војника већином из 2. батаљона тог