Nemački budžet

153

штина обично није у могућности, да сврши буџет на време. Отуда би и код нас боље било кад би буџетска година почињала 1. априла, као што je то случај у Немачко]. На овај начин избегле би се буџетске дванаестине и омогућила би се већа тачност у предвиђању, јер би почетак буџетске године био у времену, када се већ мог}' чинити извесне оцене о исходу жетве, од које поглавито и зависи величина државних прихода у Србији. Сви буџетски кредити вотирају се у Србији само за годину дана (чл. 173. Устава). Српски буџет нема институција сличним немачким септекатима. Јавност српског буџета прокламована je кланом 1. закона о државном рачуноводству ; „Државни буџет мора бити јаван.“ Може се рећи, да je буџетска јавност у Србији већа у толико, што je буџет y својој целокупности, штампан и по партијама и по позицијама, приступачан најширој публици, док je у Немачкој ширим круговима приступачан само буџет штампан по главама. Само се предлог немачког буџета може видети штампан и по партијама уз Стенографске Белешке Рајхстага. Али, као шго смо видели код немачког буџета, тако исто и код српског има неких делова, који су покривени извесном копреном. То je случај нарочито са војним буџетом. Из српског војног буџета на пр. не види се ни колико се троши на само Министарство у Београду, ни какав je однос расхода с обзиром на поједине ро-