Nemački budžet

154

дове оружја, ни шта стају војне школе и т. д. Из њега не само да се не види шта стаје наше војно правосуђе, него се из ньега не може видети, ни да у Србији уопште постоје војни судови ! У погледу буџетске потпуности у немачком буџету није сасвим спроведен принцип брутобуџета, и ако се у Уставу вели, да се сви приходи и расходи имају унети у царевински буџет. Српски Устав у чл. 173. al. 3. такођевели: „Сви приходи и расходи државни морају ући у буцет“, а чл. 18. al. 3. закона о држ. рачуноводству још прецизније прописује ; „Суме прихода и расхода уносиће се у буцет у бруто износу“. Код нас je принцип бруто-буцата у главном свуда спроведен. Одступања се могу наћи само по изузетку. Тако на пр. у буцету за 1911. г. код Народног Позоришта. (У предлогу за 1912. г. и овде je спроведен бруто-принцип.) Али и ако je то добро, што су и српски и немачки буцет саставльени на основу принципа ипак би од користи било, кад би се уз објашњења буцетског предлога подносио и буцет састављен на основу принципа нето-буцета. Нето буцет одликује се својом прегледношћу и он би пружио извесне интересантне податке о односу појединих врста прихода, као и о рентабилности извесних државних установа. Тако на пр. поред огромних сума брутоприхода од поште и телеграфа у немачким буцетима за 1901. годину у суми од 413,6 мил. марака 1911. „ „ „ „ 734,2 „