Nemački budžet

Практичан значај ове поделе лежи у томе, што се према чл. 17. закона о државном рачуноводству: „Нередовни и ванредни приходи и расходи излажу у буџету државном одвојено од редовних прихода и расхода. Редовне потребе и редовни расходи не могу се подмиривативанред. или неред. приходима“. Важно je овде истаћи разлику између српског и немачког буџета. У немачком буџету нередовни расходи („расходи једанпут“) подмирује середовним приходима, а само ванредни расходи ванреднимприходима. У српском буџету пак нередовни расходи увећавају још више терет ванредних расхода иједни и други подмирују се ванредним приходима. Немачки поступай je бољи. Још je боље, ако je у пракси могуће извести, да се чак и ванредни расходи покривају редовним приходима. То je случај кад редовни приходи суфицит, а ванредни приходи (нарочито ако им je извор у зајмовима) дефицит. Отуда на пр. српски буцет за 1909, г., који je овако састављен : Редовни приходи 100,717.064.03 Редовни расходи ...... 100,341.150.91 Вишак редовних прихода износи . 375.913.12 Ванредни приходи 2,927.040.00 Ванредни расходи 2,982.497.50 Маньак ванредних прихода . . . 55.457.50 Редовни и ванред, приходи укупно 103,644.104.03 Редовни и ванред. расходи укупно 103,323.648.41 Лрема томе суфицит за 1909. г. износи 320.455.62

158