Nemački budžet

159

пружа повољнију слику, него буџет за 1910. годину, који овако изгледа; Редовни расходи ...... 111,887.758.82 Редовни приходи 110,738.744.93 Мањак редовних прихода износи 1,149.013.89 Ванредни расходи 3,185.084.55 Ванредни приходи ..... 4,539.000.00 Вишак ванредних прихода . . . 1,353.915.45 Редовни и ванред, расходи укупно 115,072.843,37 Редовни и ванред. приходи укупно 115,277.744.93 Према томе суфицит за 1910 г. 204.901.56 и то не због тога, што je суфицит већи (у колико се у буџету предвиђа већи суфицит, у толико je он мање за похвалу), већ због тога, што, код првога, редовни приходи подмирују не само редовне, него и ванредне расходе, док je код другога сасвим обрнут случај ; буџетски суфицити појављују се само услед вишка код ванредних прихода, а редовни приходи показују мањак. И ако поделу прихода и расхода на редовне с једне, и нередовне и ванредне с друге стране, није тешко извести, ипак се у нашим буцетима међу ванредним и нередовним расходима могу наћи извесни кредити, који по својој природи морају бити увршћени у редовне. Тако на пр. „Стална годишња државна помоћ по чл. 9. закона о регулисаньу и употреби вода“ у су ми од 200.000 динара налази се у предлогу буџета за 1912. г. као нередован издатак (партија 447 а.) и ако већ и само његово име указује на то, да je