Nova Evropa

музику те тајне«. Гогољ сам чуо је ту најскривенију музику, и зато је он тако лако осетио дубоку трагедију европске културе.

EcreraqHa и религијозна, критика Запада тешко је падала Гогољу, јер је он свом силом правога, романтика волео тај Запад, ту, по речма, Хомјакова, »вемљу светих чудеса«. Уколико се, међутим, више одвраћао од Запада, утолико је већма веровао у Русију, у задатак њен који долази. Боље но ико познавао је баш он тамне стране Русије,и изобличавао их као нико мимо њега, али, био је испуњен предосећањем о задатку Русије у преустројству човечанства. Ту његову веру снажило је нејасно али дубоко предосећање нове хришћанске културе са Истока.

Многе ствари у Гогоља, само су наговештене, само мимоходом додирнуте, али се он први усудио одређено исказати да усахњују духовне силе Запада, и да стоји његова унутрашња. трагедија.

В. Зјењковски.

Ekonomski pregled.

Slom banke »Italiana di Sconto«,

Под конац прошле године, три велика новчана завода морала. су један за другим обуставити своје пословање. Хиљаде и хиљаде, како се обично вели, »пословних пријатеља«, особито улагача па, уложне књижице, безуспешно су чекали на свој новац, на своју уштеђевину. Портали једанпут затворени више се лако не отварају. lipBa од ових обустава уследила је у новембру 1921, код »Вапаџе Natiunel« у Букурешту; друга, почетком децембра — »Pišlzische Вапк« у Глаадилазћајеп-Мипсћеп-у; а концем децембра »Вапса НаНапа Ф: Зсопбо« засада је закључила серију.

Маколико да су ова три случаја, по тешким последицама 5, народну привреду дотичних земаља слична, по узроцима који су довели до њихова слома они се битно разликују. Немачку банку сурвала је погрешна спекулација управитеља филијале у Минхену —: у претпоставци, да ће се немачка марка поправити, продавала је ова банка без покрића девизе западних држава, рачунајући стално са будућом поправком марке; међутим, марка је и даље падала, западне су девизе расле, и кад је дошао критични час, услед разлике курсева наступила је неминовна катастрофа. Слични је случај донекле са румунском банком, само што су овде мотиви сасвим други. Румунске су финансије данас тако дезорганизоване, да земља, иако има у оптицају преко дванајст милијарди леа, моментано стење под тешком кризом несташице готовине. Да би томе бар за часак Доскочила, те дошла до потребне готовине, »Banque Мабшпеј« продавала је на дужи рок француске девизе. А кад су девизе доспеле, и кад се требало постарати за њихово покриће, румунски леј је стајао тако ниско а француски франак тако ви-

90