Nova Evropa

соко да је и овде морала наступити катастрофа. Последицом слома ове велике Банке било је, да је Румунија морала увести мораториј за плаћања у иноземству, што наравно много штете наноси финансијском угледу и кредиту Румуније. — У оба ова случаја, дакле, узрок су катастрофи погрешне девизне спекулације. Јаке осцилације у девизним курсевима, те евентуалан знатан спекулативни ангажман, кадри су да и највећу и најсолиднију банку доведу у опасност, исто онако као што јој могу омогућити да привреди многе милијоне. Ипак, још и данас свака бар донекле савесно вођена. банка неће се упуштати у оваке девизне спекулације. У штеђевина, читаве једне генерације народне привреде не сме се тако лакоумно изложити опасности да се за пар дана, или чак за пар сати, потпуно расплине.

Случај талијанске »Вапса НаНапа 4: Зсопфо« скроз је друга, па ћемо се на њему мало дуже зауставити.

Основана, 30. септембра 1914, дакле у доба кад се службена Италија и налазила, и неналазила у рату, узела је ова банка себи за главну задаћу, да проведе финансијално и економско ослобоЂење Италије. Одмах у прво време показала је такав напредак на који ретко кад наилазимо. Почетна, деоничка главница, од 15 милијона лира, повишавана, је поновно у толикој мери да је већ концем 1919 износила 815 милијона лира. Банка је отворила на 200 филијала, од којих неке и у иноземству (као у Паризу, Лондону, те у обим Америкама). Улови на штедњу износили су, под конад прошле године, нешто испод једне милијарде лира, а потраживања, веровника кретала су се око три-и-по милијарде. Целокупна сума активе односно пасиве прекорачила је била 9 милијарди лира. Као карактеристично наводимо, да полугодишња, биланса рег 80. јуна 1921, дакле у доба кад је банка, бар интерно, већ била зрела за слом, исказује чисти добитак од преко 12 милијарди лира!

Како рекосмо, »Вапса ПаНапа 4: Зсопјо« била је ратно чедо, па је наравно да су на њу деловале и све последице рата. Услед рата, донекле отргнута од осталога света, Италија је мислила да се може удешавати по свом сопственом укусу, без обзира на ближу или даљу околину. Џотребе рата, специјално оружја и муниције, знатно су утицале на развитак талијанске металургичне индустрије: творница се оснивала, за творницом, а оне које су већ постојале знатно су се проширивале; Италија се већ могла надати, да ће и у металургичној индустрији заузети једно видно место. Али се није водило довољно рачуна о реалноме стању ствари, и о привредним запрекама за. један такав нагли развитак, у првоме реду о апсолутној оскудици угљена. — Финансирање те нове индустрије преузела је, углавном, »Вапса НаПапа а! Зсопћо« „која је и иначе покавивала специјалну тенденцу да, било директно било путем својих афилијација, сва већа подузећа Италије стави под своју контролу, те да постане нека врста индустријалне централе. Док је рат трајао, та нова индустрија Италије показивала, је знатне успехе, Сама држава, била је главни и поуздани купац, а — како је опће познато — државе су редовно и

91