Nova Evropa

добри купци. Конкуренције није заправо ни било. Прво, што су потребе биле огромне; а друго, што туђа индустрија није ни долазила у обзир, делом што је била, запослена за потребе властитих држава а. делом што су прометне потешкоће биле огромне. Специјално група. Апзајдо, са којом је банка, преко браће Регтопе, била уско везана (и која ју је коначно дотерала до слома), нагло се развијала, тако да је већ обухватала, на 40 разних подузећа диљем читаве Италије. Међутим конац рата, довео је до краја и ратну коњунктуру. Са. огромним трошковима, разна ратна предузећа морала су бити сад претворена у предузећа за производњу мирнодопских предмета. Оскудица, бродовља, која. се показала одмах након рата, и високе транспортне ставке, давале су наслућивати, да је нова ера. благостања н

изгледа, на успех наступила, сад на поморскоме тржишту. »Вапса Ман· апа 4! Зсоп!о«, дакле, преко својих веза, бацила. се сад свом силом на. подизање талијанске трговачке морнарице. У своме предпоследњем годишњем извештају, она са поносом истиче, да половина талијанске предратне трговачке морнарице припада њеним интересентима, Али је, после рата, место благостања, и високе коњунктуре, наступила. тешка криза, криза какову привредни свет још није запамтио. Нећемо се овде на томе дуже задржавати нити испитивати узроке те кризе; доста је да констатујемо њену појаву, и да споменемо неке њене последице.

Та светска криза није свуда имала исто дејство. Код старих предузећа, основаних далеко пре рата и која располажу разним средствима и ревервама, криза је ту и тамо задала додуше дубоке ране, али ретко где смртоносне. Код индустрија које су се подигле за време рата, и ради рата, ситуација је сасвим друкча. Индустрија, подитнута, у зато најнеповољније доба, има уређај редовито лош и прескуп, те су јој услед тога потребне и велике амортизације, да би се све те велике инвестиције свеле на праву садању вредност. Паче има поду„зећа, особито она основана у задњи час, која су ступила у кризу а да, заправо још нису ни почела са продукцијом; многа таква предузећа, бар уколико се тиче рентабилности, не вреде данас ни половину уложеног капитала. — Ову велику светску кризу специјално је осетила, Италија, јер она — осим јефтине радне снаге — нема никакових већих предувета за један снажан индустријални развитак који би ишао дотле да се талијанска индустрија може упуштати у коштац са осталим индустријалним државама. Помоћ државе иде само тако далеко, да у властитој држави високим увозним царинама. индустрији осигура домаће тржиште; у интернацијоналноме промету така државна помоћ мало помаже.

Развитак модернога континенталнога новчарства, међутим, ишао је правцем, да оно директно не суделује скоро нигде у индустрији, на, начин да би једна банка имала властите творнице, и превозна или трговачка предузећа. Редовито се ва тај посао оснивају посебна деоничарска, друштва, код којих онда овај или онај новчани завод знатно учествује, подмирујући све новчане потребе таковог подузећа. У задње доба, развитак иде даље у том правцу да банке знатно суделују п финансирају само главно подузеће (матицу), а ове

92