Nova Evropa

сршбе, ни најцрњег песимизма, нису могућне у Европи, те су ствари сада обичне и свакодневне.« Грађански рат, угушен одлучно и сурово, разбио је све Херценове наде. Писао је тада у познатој својој књизи »СО оне обале«: »Реч република, имала је моралну снагу«, и за ту су реч биле везане најлешше наде опога, времена; али, република од 1848 показала се буржоаска и по форми и по садржини, и то је дошло до крвавог израза у знаменитим јулским данима. Херцен, који је догађаје проживео у најближој близини, оставио је Француску с равореним надама и с горким разочарањем. Отада се датира тешко сложени рад Херценов, она, »душевна драма« његова која се излила. у страсном, оптужујућем манифесту против Запада, која је пресекла његово поверење у Запад. Та је криза била тако дубока, да је Херцен ни до. краја, свога живота није могао преболети; нашао се, како сам пише, »уочи моралне пропасти«; а спасла, га је вера у Русију, духовни повратак у отаџбину, што је у његову критику Запада унело још више оштрине и безобгирности. –

Jom пре револуције 1848, почео је Херцен низати искуства. једног »теретног и: болесног осећаја« од блиског познанства, с европским животом. »О неком видовитошћу загледао сам«, пише он у писмима из Француске и Италије, »у душу буржуја и у душу радника, и ужаснуо сам се«. »Кудагод се окренеш,« читамо даље, »дува на тебе варварство, из дворова исто као и из радиопица«. »Савремено поколење има једнога бога, капитал, и нема, других богова. до њега. Наше је време епоха филистарства. (»мјешчанство«) и његове добро урањене напредности.« »Тиранија без тиранини«, читамо на истом месту, »нешто је најодвратније. Тамо бар знаш шта, имаш да мрзиш; а овде — безимено друштво политичких варалица и берзанских крамара, које се ослања на општи разврал, на. једномишљеност филистара, на полицијске гусаре и армијске кондотијере, које човека гуши и притискује без неке понесености, без неке вере, него само за новац и од страха.« Оштра критика Херценова не зауставља. се ту, она иде смело даље, и удара у саме основе »слободне« Европе. »Европа се сада досетила, да ће парламентарни систем бити оно оштроумно средство које ће, кемијским начином, равлучити друштвене потребе и енергију акције у речи и бесконачне спорове.« »Демократија има страшну моћ рушења; а кад се лати грађења, губи се у ученичким експериментима, и у политичким вежбама.« »Реалне творачке моћи нема у демократији.« »ја, се ужасавам од савременога човека: каква неосетљивост и ограниченост; какво отсуство страсти и срџбе; која слабуњавост мисли; како се ва час хлади у том човеку енергија, како брзо дотрајава у њему занос, снага, вера у сопствени рад.« Јаловост животних форама у »слободној« Европи, јаловост човека то понавља Херцен на свима, местима, и са једном мрачном тугом. » Доста смо дуго проучавали црвоточни ортанизам Европе; у свима слојевима, свугде смо видели прст смрти... Тешко је веровати очима: зар је то она Европа коју смо некада познавали и волели...

167