Nova Evropa

Оћ, Ђипоупе педејје тедепов тезеса !

Uskoro su se vratili, i, posle čudnih avantura, · Nastanili se u Веће ти, pred kraj juna, Е Njihov je novac bio u Can, Pacs, B, Debentures,

I u Amntafagostinih, Još uvek je on odlazio U grad svakodnevno; još uvek je ona ostajala Kod kuće, I oboje behu zaista sasvim zadovoljni

Radom i socijalnim zabavama, Zatim su umrli,

Ostavili su tri deteta {sem Džordžda, koji se bio propio},

Najstariju Dženi, koja se udala za Mr, Bell-a, MWilliam-a, glavnog činovnika u Zemaljskoj Banci, ·

I Henrija, trđovačkoš posrednika, kome ide dobro posao.

| Ово су само три примера који најдиректније пружају додир са. оним што хоћу да изнесем. Иначе, те тенденције струје непрекидно "кроз стихове хучне вароши К. Сандбурга, кроз Фростове фармере, и кроз сву модерну америчку драму. | j

Да. ли је то донекле и последица генералног механизвирања модерног живота, — та тежња ка примитивном, то симпатисање са вултарним“ Ми сада доиста живимо у једном времену, где се тако јако осећа. да је и превише људи на овоме свету, и где је победа демокрације била. донела, са собом једну инклинацију ка стварању заједничког више интелектуалног нивоа. за све него економског; нивоа. изнад кога је опасно издићи се одвише.

Не може се спорити, да је угодније у том новом расположењу, и да се у њему потпуно задовољава човеков нагон ка лености, Ми не можемо порицати ни да је модерно доба и модерна психа квалитативео испод креативних способности пређашњег века, — али је релативно изнад њега. Оно је дошло само као пауза, боље рећи интервал између активних перијода; али је оно дошло иза једне активне перијоде, и апсбрбујући у себе сва искуства и осећања, прошлих, па припремајући терен за нове. А интервали су онако исто неопходни и потребни у животу као и часови акције. Једно без другог је немогуће. И за један прави интелект најбоља сатисфакција и умирење може да буде, ако уме без подцењивања или прецењивања да схвати и живи и дела духом момента у коме је, негујући у себи све оне диспозиције које служе прогресу. Ни тамни и мистични Средњи Век, са својим рушењем једне савршене али старе културе, није био без чари и вредности у себи.

Човечанство је и данас уморно и сатрвено, као и толико пута ралпије, и оно мора да пружи израза тој расклиманости живаца и лабавости воље. Деструкције може бити свугде око нас и у нама, али увек остаје нетакнуто оно што се родило са. човеком, а то је моћ волети и мрзети, осећати и разумети; и остаје најзад она лирска, струна која вечно трепери, вечно истом снагом, иако никад истим тоном. Та лирска струна звучи и данас, данас на свој данашњи мачин, и никакве теорије и закони неће пригушити њен глас. Овако модерно лирско расположење мора да изрази свој модеран живот и свог модерног човека, па оно то чини и овај пут.

174