Nova Evropa

Наш модерни човек, онако како му симпатише и како та схвата права модерна. уметност, јесте и мора да буде експресија тог за-иора. Верујем да још и данас има пуно убојних поклича и »ибер-менлиовекил« програма, али и верујем да је то хипокризија, ако не "жистерија. Жпвот је сав промена, сав релативна. вредност, и подцењивати макоју нијансу тог вечитог мењања, јесте подцењивати сам

Неколико представника модерне америчке лирике.

Карл Сандбург (Сам Запађигб). — Почињемо са Сандбургом. Еми Ловел га је назвала највернијим продуктом мулти-раовости модерне америчке књижевности; рекла је о њему, да је песник врло нове форме и доста старе садржине; и изразила је све своје незадовољство једног присталице »унанизма«, да Сандбург још тако озбиљно схвата штрајкове, милијонаре, и улицу. »Уметност, трирода, човечанство, су вечити, А минимална, ће надница вероватно да значи толико исто мало за двадесетилруги век као што је значила и за тринајсти, мада из других разлога.« |

_Али ми ћемо прећи преко те несугласице са схватањем Сандбурга добре »дтапде-дате« америчких модерних, т-це Ловел, јер је то један од старих сукоба у историји књижевности који се непрежилно понавља, Има, међутим нечег дубљег и значајнијег у оком опажању, да. је код Сандбурта стара, садржина у новој форми. Робинсонова, па чак и Мастерсова. форма, далеко су нереволуцијонарније, или ако хоћете — немодерније, него Сандбургова; али они ддносе ново осећање, нову етику двадесетог века, дух новог човека, нове погледе на. живот. - i j

Када. Сандбург пева о милијонарима, за њега су они још увек само дебели паразити који иду са динеа у кафешантан, и из кафешантана на дине; и можда по једном у десет дана сврате у свој »обНсе«, где ће поразговарати са управницима о томе како да се снизи плата раденицима и повећа профит. Код њега преовлађује то партизанско слепило, то секташко лудило, што је тако бесно доминирало над духовима, за. генерацију две пре наше. Сандбург се прене монекад. Његова развијена, интелигенција схвата, сву трагику наших данашњих дана, и он, као у песмама »ЕеЏом Стлепз« и »Рупата ег«, отреса са себе те старе традиције, и види цело човечанство, и милијонара и пролетера, као робове једног зарђалог и потамнелог друштвелог система. Али ипак, то је само за моменат. Генерални је утисак, да у Сандбургу имамо једног човека. старог морала са модер им уметничким осећањем, са поимањем нових уметничких тенденција, и чак са врло јаком креативном способношћу да и сам допринесе грађењу свега оног што је више спољне и техничко у новом «стилу.

Њега је Унтермајер праведно назвао најдоследнијим Хвит-

меновим учеником. Он није само примио Хвитменове погледе на, стил, већ је наставио и даље да ствара у оном правцу у коме је

175