Nova Evropa

ruje, pokazujući što smo sve imali. Literatura je ekstrakt najdu'bljega, najpsihičnijega, najbitnijeća u nama, i literarni historik imade zadaću da sintetički obuhvati u jednu celinu, kao jedan jedinstveni organizam, sve fakve emanacije jednog perijoda, veka, naroda, Više negoli o književnicima ima da боуом о književnosti, više nego li o delima ima da govori o njihovoj psihičkoj sadržini, više negoli o nji'hovoj tehnici, struji, spoljašnim obeležjima, treba da se govori o onome što ih je proizvelo, Ne interesiraju nas godine, podaci, natpisi; ne privlače nas struje, uticaji, imena; prelazimo preko sadržaja, lendenca, nazora — tražeći ispod svega toga ono što je zajedničko i bitno u svima produktima duha — u dušu pisaca, U književnoj historiji Jednoga naroda hoćemo da nadjemo, pre sveđa, na kakav se način ispoljila njeđova duša, da pratimo njezin razvoj, rast, kolebanja, uzdizanja, -— Literarna historija našega naroda imade specijalno da prikaže razvoj n a š e narodne duše, od njenih prvih tepanja 'do danas, kad ona nastoji da se sasvim osovi na svoje noge, — Nijedan naš literarni historik, osim donekle Skerlića, nije ovaj zadatak shvatio tako široko, i svi su oni, gotovo bez izuzetka, mazljivi naučni rabotnici na poslu za koji, po njihovu mišljenju, ne treba ni fantazije ni intuicije ni stvaralačke snage, I cela naša literarna historija, zato, nema dela koje bi nam kazalo šta, na koncu konca, postoji iza te hrpe imena, grupa, natpisa, kojima se pune knjide i u kojima toliki ljudi nalaze svoj životni poziv,

С. Dr, Prohaska oseća taj nedostatak. Kroz sav njegov kritički i literarnohistorijski rad vidi se da on nastoji naći uvek narav, etičku podlogu. Neće da bude puki registrator, oseća otpor prema starijima, nastoji da prekine s metodama s kojima su se služili pre njega, Kroz svaki njegov članak probija nastojanje, da dade nešto više negoli puki prikaz, da zadje u bitnost stvari, da svemu svome radu poda ideju, smisao, da nadje nit koja će sve njegove produkte vezali u jedno. On znade da je ideja potrebna, i on je spominje, Ali, ona je kod njega samo nakalamljena, jer on bržebolje ide odmah dalje, po starim stazama, Čitav njedov »Pregled« ispao je, na taj način, jedna hrpa veoma uspelih strana i sasvim rdjavih odlomaka, smelih zaleta u visinu i prostog trčanja po uravnanim putovima — da bi se samo stiglo što dalje, da bi se svršilo što pre. Čovek upravo oseća muku s kojom je G,. Prohaska pisao one strane gde je hteo da se udalji od šablonske literarno historijske metode, a lakoću s kojom је radio, prikazujući najveći deo pisaca. Ništa nema celovito u ovoj knjizi, ništa što bi je vezalo u jednu organičku, živu celinu. — Sama koncepcija knjige nosi taj kompromisni karakter smelosti i nemoći, želje za rušenjem starih tradicija i detinjske konzervativnosti koja se opravdava kojekakovim razlozima, — Historija nije sve ono što je prošlo, Samo je ono historijski dogadjaj što čini jednu kariku u nizu dogadjaja, Gde nema organske veze izmedju dogadjaja, nema ni historije, ПТ по | Pisan ad hoc, nakon ujedinjenja, ovaj pregled književnosti imao je da posluži za medjusobno upoznavanje obaju plemena. Ali za lite-

188