Nova Evropa

isti, — neki romantični, belećivi realizam, — što je svakako važnije negoli sam naziv struje i njezin izvor, On govori o nastojanjima oko potpunog jedinstva, no gotovo sasvim prelazi preko reprezentanata toga jedinstva koji nisu više ni Hrvati ni Srbi, saradjujući podjednake i bez primisli po svima našim revijama, te ih uvrštava ili medju Hrvate ili medju Srbe! On uopće ne opaža da je, mnogo više negoli naglašavanje jedinstva, spojilo najmladju literarnu generaciju: nastojanje za produbljenjem čoveka, za prikazivanjem čoveka naprosto, bez obzira na ime i izvor, Tu sad više nema razlike izmedju plemena.

"С. дат, Prohaska, rečju, više voli reči negoli stvari, Njemu više imponiraju nazivi, struje, pokreti neđoli ono što je najunutarnije u svim tvorevinama umefnosti, Taj pregled, koji obuhvata угетепзке razmak od četrdesetak godina, vrvi od različitih imena, njihova objašniavanja, pobijanja, Taj kraiki vremenski razmak koji jedva da obuhvata aktivni literarni rad jednoga života, razdeljen je na mastu · pretinaca, u koje je morao ući svaki pisac, bez obzira nato da li on doista tamo spada ili ne, Realizam, naturalizam, naturizam, simbolizam, impresijonizam, ekspresijonizam — a kad želite da vidite ono Što je u stvari ispod svih tih naziva, knjiga ćuti.... Samo jedan dva primera. U prikazu Vojnovića zauzima najveće mesto tumačenje njegova simbolizma, no simbolizam je tu prazna reč, neoznačujući nimalo suštinu Vojnovićeva pesničkog rada, . U prikazu Kranjčevića, ističe se kao neko originalno otkriće patologija Kranjčevićeve poezije, iako fa reč ne znači za suštinu te poezije naprosto ništa, nedo bi u najboljem slučaju mogla da bude tek neko objašnjenje, — lako je osnovno gledište G. Prohaske kao literarnog historika: tumačiti literarne pojave s pomoću društvene sredine u kojoj su nikle, ipak su u čitavoj toj knjizi od 368 strana jedva i natuknute političke i socijalne prilike našeg naroda na svršetku 19. i na početku 20, veka, O društvenim i političkim prilikama u Srbiji pogotovu nema skoro ni reči.

Struje, pokrete, perijode u književnosti nezgodno je tačno od= redjivati godinama. Jedan pregled naše savremene književnosti kao ovaj pred nama, ne može da bude zaokružena celina, već ni stoga šlo je doba koje pisac prikazuje samovoljan isečak iz jedne celovite razvojne faze našega naroda. Proces naše književnosti sastoji se u tome, da lepa knjiga, kojoj je ispočetka svrha da samo propagira nacijonalnu misao, postaje polagano samostalnom, idući za svojim najbitnijim ciljevima. No taj se proces započinje ranije negoli to hoće pisac, — on se započinje već godina šezdesetih i sedamdesetih. Tako G. Prohaska zapada u situaciju iz koje se izvlači nasilno, Cela je borba izmedju Starih i Mladih naprosto nejasna ako se ne uoče sve prilike u kojima je živela naša književnost i pre sedamdesetih 50dina. Ograničivši pojam savremenosti na čeirdesetak godina, 6. Prohaska jedva i spominje ljude koji literarno rade još danas {na primer Arnold), dok s druge strane prikazuje Svetozara Markovića, koji je umro već godine 1873, dakle u vreme koje u »Pregledu« uopće nije prikazano. — Kolebajući se izmedju svog principa društvene sredine i čisto literarnog gledišta, (О. Prohaska dolazi

190