Nova Evropa

Политичке индискреције.

У једном свом чланку од прошле године, у »Новој Европи«, споменуо сам и оскудицу интелектуалних веза између Велике Британије и Југославије. Од онога доба. (јуна 1921), стање се у том потледу још погоршало, поглавито услед три чињенице — прво, да је динар тако јако пао, што је наравно отежало Југословенима. у знатној мери путовање преко мора; друго, упорна одлука, југословенске владе, да не помогне школовање своје омладине у Енглеској; али нарочито, и пре свега, спољна, политика, коју води југословенска, влада, већ целе последње године. Хоћу да. се задржим на последњој и најважнијој од ове три тачке; али пре него што почнем о томе, држим да ће бити корисно за саму ствар, ако покушам дати један опћенит преглед британске светске политике у овоме часу, са гледишта човека који нема, никаких званичних веза, и који је често отворено и оштро критиковао британску политику у току оне две године што су следовале примирју.

Чињеница, да, је од свих твораца Париског Споразума једини Лојд Џорџ који се још држи на. власти, и то чвршће него икад, приписивана је често опортунизму који несумњиво чини подлогу његовој спољној политици; па ипак, што се лично мене тиче, ја. сам уверен да се он држи успркос свог опортунизма, не због њега. Он ће вероватно прећи у историју као јединствен тип мелеза међу државницима, свога, времена, саздан из визије и незнања, из прегалаштва и несвесности за чим иде, из узвишеног идеализма, и лукава. партијског маневрисања, из моралне речитости и празног оговарања, и вређања. Све се ово даје протумачити и објаснити том његовом особеном способношћу, која је, за време, и од Великога Рата, час доводила, до очајања, час испуњавала надом политичке кругове ове земље. Њему нема равна, када је вољан да (како се то у енглеском каже при лову) »своје ударце даје право«; но он је, као толики стари ловци на енглеском ловишту, промашио многу одличну прилику и многи ударац зато што је поштопото хтео да их даје »ваобилазно«. Најбољи докав за ово пружа ирско питање. Нико није никад у то сумњао, да би Лојд Џорџ унстини највише и једино волео: једно опште и коначно решење проблема, коме се столећима, приступало с криве стране; али страначке незгоде и лични обзири одвраћали су га од његова правог задатка, и утерали су обе земље у један пусти ћорави сокак међусобног терорисања за све време 1920 и 1921. Али тад, у дванајстом часу, он се диже с новом снагом, и даде ударац за ударцем, тако снажно да су савременици застали без даха, и створи себи положај на којему га не могу дохватити ни они који му највише не верују. СОтрпљиво издржавајући невероватна изазивања, и остављајући ван обзира све конвенције, он је бацио у засенак чак и срећни велики успех са стварањем Јужноафричке Уније, и нашао једну посве нову и идеалну основицу за досад тако растроване односе између Велике Британије и Ирске, основу коју ни терористе ни доктринарци неће моћи лако поткопати.

202