Nova Evropa

Свечана _ лепоречивост, потмула сујета, нетрпељивост према »крунним« помоћницима, и ничим неоправдано упорно искључивање својих страначких противника, — све те погрешке морају признати и обожаваоци председника Вилзона. Али ни очигледна, његова. неспособност да теорију примени у пракси, — која додуше чини још трагичнијим његове неуспехе, — неће изменити ништа, на, чињеници, да. је он једини успео да, сагледа сунце, док је Клеманеб остао у праскозорју, а Лојд Џорџ јурио за сенама, и док су у стигијском мраку чучали иза њих Сонино, Пашић, и Браћану.

Ове реченице нису нипошто написане зато да одрекну сваку вредност Опоразуму Мира; а треба. и, узгред, рећи, да се Г. Лојд Џорџ није никад толико разликовао од председника Вилаона као у пажњи коју је поклањао изјавама јавног мишљења у погледу Уговора и што је с њим у свези. Овим тога, била би страховита неправедност порећи, да је он многе од најидеалистичкијих страна самога Уговора већ од почетка подупирао из све своје снаге, — пре свега. саму Лигу Народа. Само што нема државника код којега би било теже одредити и одвојити релативну снагу уверења од опортунизма, у једном извесном тренутку, и више него једна грешка Конференције има се приписати његовој укорењеној склоности ка овом другом. Није нарочито потребно овде потсетити југословенске читаоце на разлику између држања, Лојда Џорџа, и Вилзона у каснијем стадију распре око Јадранског Питања. :

Али, није овде моја намера нашироко расправљати о правцу британске политике од Версаљског Уговора наовамо. Нити би било опет лако протумачити, на брзу руку, откуда долази да је та политика уједно и позитивна, и негативна, у вишем смислу идеалистичка, а онда ипак мекушно опортунистичка, већ према ствари о којој је реч или према делу света о коме се ради. Главни разлог за ово (што је странцима тешко протумачити, или им је уопће остало неповнато) — лежи у чињеници, да су у рату, и услед рата, функције британског министарства спољних послова (РКоге!бп Осе) претрпеле знатну дислокацију. Образовање такозваног »ратног кабинета«, и усредсређивање у њему многих и свакојаких нових и старих, веома, компликованих проблема, морали су повући за собом јачи надзор над опољном политиком од стране министра председника и председништва, владе уопште. У њему се у рату налазила. цела машинерија. усредсређивања, па је природно да је једна страна Downing Streе!-а развијала све више и необузданије тенденцију да. се меша у послове за које је дотле била надлежна искључиво друга страна“); али после рата, и после Версаљског Мира, пажња самога. оританоког министра председника, за спољна питања почела је да попушта и да постаје нередовна, — што уосталом није ни чудо кад се имају У виду огромни социјални и индустријални проблеми који су га чекали код куће. Међутим, он је пропустио да поједина питања спољне политике — која у ствари никад сам није тачно ни знао — повери

*) Kao mro је познато, у истој малој улици такозваног \White Hall-a у

Jlomnony, y Downing Street-y, Ha једној је страни Foreign-OHice a на другој канцеларија и стан председника владе.

204