Nova Evropa

би отворити највише и најважнија конзуларна звања, у Европи и у Америци, док бисмо се по осталим деловима, света могли задовољити већином почасним конзуларним агенцијама, којима би се, ако би имале већу важност, могли придати на, службу и чиновници од каријере. На тај би начин, осим посланстава, која би се сматрала, као центри у појединим већим државама, ваљало, у већим подручјима, а собито у крајевима са много конзуларних звања, поставити генералне конзулате, којима би се потчинила, остала, звања истог делокруга. Ти би генерални конзулати имали сва потребна, одељења, као трговачко, за пасоше, за бележничке и правне ствари, ва. бродарство, за обрачуне, и сва она. која спадају у делокруг дотичног конзуларног округа, и замењивали би, према мањим звањима, дипломатска представништва.

Целу ову организацију имало би да изведе Министарство Опољних Послова. Али би оно, пре тога, морало и само да се преобрази и организује, јер овако како је данас, оно пати од хипертрофије политичког а, од атрофије административног и конзуларног нерва, тојест одељења. Ова, последња немају одсудне речи, ни при избору и премештајима свога, рођеног особља, конзуларних чиновника, а камоли У другим важнијим органичним питањима. Реорганизација спозвне, а нарочито конзуларне службе, претпоставља више стручног знања и више искуства него што се стиче обичним студијама на правном факултету, илити што се стекло по конзулатима, предратне Србије. Међутим је министарство, односно они који су дрмали њиме, пропустило три драгоцене године да ову службу преуреди и препороди у новом духу ; оно се није користило чак ни знањем и искуством оних наших држављана који су били у аустро-угарској конзуларној служби и који имају потребну стручну спрему ва вршење те службе. Но ако се већ није могло или хтело да савлада неповерење према њима, могло се одаслати комисију у друте словенске државе, да. проучи питање конзуларне организадије; такве су комисије код нас ионако на дневном реду па, једна више или мање не би играла, знатну улогу на државном буџету. Та би комисија, додуше, и у Чехословачкој и у Пољској наишла на бивше аустроугарске чиновнике, али би њима тамо јамачно веровала, да су добри Оловени, јер им је њихова влада примањем у службу иставила, сведочбу родољубне исправности, коју наша влада својим новим земљацима још једнако ускраћује.... Али, са или без бивших аустријских конзуларних чиновника, свакако се је требало постарати за ове три године за одгој потребног конзуларног особља. Овако су уместо стручњака постављени већином партизани и њихови штићеници из разних друтих струка, који данас чине збрку и дилетирају у спољној служби, и дискредитују наш међународни положај. 1

Тако смо дошли и до потребе реорганизације на врхунцима, наше спољне службе. Но ту ћемо стати. Pi