Nova Evropa

Naša spoljna služba medju iseljenicima.

(Donosimo u sledećem pismo jednoš našeć poverenika i rodoljuba iz Južne Amerike, u kojem se opisuje tiipičan slučaj naše spoljne službe medju našim iseljenicima, i ujedno dejstvo koje ona ima na raspoloženje onih naših. inače lako patrijotskih narodnih masa prema domovini,)

Punta Arenas (Magallanes-Chile), marta 1922.

Poznata je priča o mladome lovcu i zecu, — Mladi lovac podje u lov, Ugleda zeca gde spava, Razveseli se, i sedne da čeka dok se zec probudi, I stane zidati kule po vazduhu: kad se zec probudi, ja ću ga ubiti i odneti mome komšiji; on će mi dati dve kokoške zanj; kolkoši će mi izleći jaja i piliće; pilići će narasti, pa ću ih odneti na pazar, i kupiti svinju; od svinje ću dobiti prasice, koje ću natoviti i prodati za jednu kravu; krava će mi davati mleka, mleko ću pro= davati, a posle ću prodati i kravu i tele od krave; za novac ću kupiti lepe kočije sa dva zekana, i voziću se po gradu kao beg; nikome se neću klanjati, a još manje skidati kapu; kad me vide onako ohola u kočiji, te ako me ko bude pitao čija je kočija, izderaću se nanj: »ovo je moja kočijal« Tu mladi lovac udari nogom, a zec se probudi i živ i zdrav utekne, Tada se mladi lovac stade češkati po вјам1, 1 гебе; »да зат znao da si takav, ne bih čekao dok se probudiš,« Ova mi priča često pada na um kad mislim na naše Min, Inostra· nih Dela, Ima fu dosta sličnosti, Poslalo je »mlade lovce« u Ameriku, o državnom trošku, Njima je dobro, i oni se ne brinu o našim iseljenicima; sanjaju o svojoj karijeri, i zidaju kule po vazduhu. A narod, ako i ne spava kao onaj zec, ćuti zasad i misli svoje; da ko može zagledati u njegovu dušu, video bi kako se u njoj ukorenilo već nepoverenje prema sadašnjoj beogradskoj vladi,

Uzmite, kao primer, jugoslovensku naseobinu, najbrojniju и Južnoj Americi, u Punta Arenas. Ima tri godine dana da moli i kumi Ministarstvo u Beogradu da opozove imenovanje nameinutogša joj konzula, »Jugoslovenska Tribuna« glasno je i jasno bezbroj pula već ponovila optužbe protivu toga konzula, opisivala kako nezadovoljstvo i razočaranje obuhvata narodne mase, i tražila da vlada imenuje svojim predstavnikom čoveka koji bi bio na diku jugoslovenskom grbu, a ne da grb bude na njemu. A vlada ćuti kao zalivena! — Taj gospodin, koji se 8. 1914 naprosto rugao onima koji su verovali u oslobodjenje i propovedali ujedinjenje narodno, sad ireba da bude njihov zvanični predstavnik! Pitaćete, kako je moglo doći do takog imenovanja? To pitamo i mi, Ali nam iz Beograda niko ne odgovara ,,.

Svršetkom rata, kada smo videli gde austrougarski konzul skida grb sa svoga zvanja, da ga spravi nekamo u muzej, za historiju, u svakome je od nas raslo srce, Nadali smo se да се пат зуаnuti novi dani, Ali, na veliku našu žalost, ostalo je sve po starom, ili je postalo još gore, Nametnuli su nam za konzula čoveka nesposobna, »austrijaka«, koji ne poseduje ni elementarna svojstva da

16