Nova Evropa

надмоћи на самом извору. На Западу, до 90% универзитетских ђака добили су своје образовање по општим вишим школама, на Истоку више од 500, Слабости овога система већином су проузроковане специјалним или привременим узроцима. Грађанска сујета. у општој школи, и жеља да се она начини што савршенијом, довеле су дотога да се њено трајање и сувише отеже. У већини америчких градова, она траје данас осам година, продужујући тако и сувише време које се има посветити учењу основних предмета, учењу на елементаран начин, те остављајући за вишу школу само четири године, у које треба потрпати све сложеније знање, стране језике, природне науке, математику, и. т. д. На тај се начин лако претоварују ђаци више школе баш у критично доба кад постају младићима или девојкама, те полазе на универзитет са непотпуном и површном спремом. И, на другој страни, осећање да свако америчко дете има права бар на једно вишешколско образовање често је уродило последицом да се дозволило слабоји недовољно спремној деци да могу и даље остати у школи, те тако спречавати прогрес код других ђака. Уопште, наши наставници имају склоност да посвећују више времена лошим ђацима, занемарујући на тај начин оне који су способнији, — њима је циљ више да створе једну приличну осредњост, него да васпитају разредну елиту. У већим варошима, нарочито онима на Истоку, опште су школе тако препуне усељеничке деце, која тек имају да уче енглески језик и да уђу у основе наше цивилизације, да деца наших бољих класа у тим школама не могу да дођу до оног образовања које потребују. Ова чињеница, уз и сувише велико закашњавање у средњошколским студијама, била је узроком да се знатно повећа број приватних школа, које, будући скупе и приступачне само имућнијим ђацима, имају склоност да постану класне школе, што опет баш не приличи много једној демократској држави. Ово је, можебити, још највећа опасност која данас прети американском васпитавању омладине,

Друга једна слаба страна наших школа долази услед огромности простора преко којега се оне шире, те услед брзог пораста њихова броја, тако да их је скоро немогуће снабдети довољним бројем увежбаних наставника. Али, и са свима својим слабим странама, овај је систем дубоко заснован на симпатијама народа, те иако има небројених планова како да се реформишу наше опште и више школе, не постоји ниједан план који би ишао озбиљније затим да их у основи промене. Предлог, који би потпомогла држава да се створи школа вишег степена а која не би била приступачна свој деци, не да се ни замислити, Наше је настојање, да подигнемо мерило за давање стипендија по нашим слабијим школама и колеџима, да скратимо време основног рада и да уведемо раније средњошколске предмете, и нарочито да поправимо стање, економско, социјално, и интелектуално, наставника наших јавних школа; али хоћемо све то да учинимо без повреде демократске суштине система, којему је идеал да свако дете треба да буде једнако и равноправно пред државом, и да оно што је најбоље што ова може дати мора бити приступачно свима који се могу њиме користити. |