Nova Evropa

_„Да, бескрајно је тужан тренутак, кад у лазану подрхтавању умире последњи звук. Волшебна копрена пада с наших очију, Умрла је светла ш дивна хипноза, за коју смо држали да је бесмртна. Тужан је и зорак повратак у царство сивих дана и уских видика. Душа зрца. Чезне за умрлим импресијама. Зботом, скаско!

" Зболом, скаско, зболом, дубоки мистерију! Он је одтоненуо све

загонетке, а остао неодгоненут, тајанствен, п ванприродно снажан.

У томе је његова величина. Зато је тако велики, и зато се милијони душа покоравају њезовој заповести ,..

Кад се оворш о мистерију народне музике, отпадају хладне речи, крштична мерила, „савесни судови“, u уобичајени калупи. Отптадају као нешто сасвим неприродно, непотребно, и, штавише, као нешто што профанише ш вређа осећања. Остаје дивљење, занос, усхићење, слатки бол, и дубока дирнутост. Као да смо: сами уложили у њу један део наше душе и нашеа срца. Као да нас вежу за народну музику везе непознатих њених збивања по настојања, која се само мукло наслућују пи укрштавају у нама.

И зато се ми покоравамо његовој хипнози, И зато се тренуци, кад смо под дојмом мистерија народне музике, могу назвати тренуцима срећног ропства. И зато је тако кобан пџ језовит повратак из тог срећно ропства у свакодневну тужну и штуру

„слободу.

Народна је музика најдубље откровење човечанства.

ЕВ. ЗАХАРОВ.

74