Nova Evropa

Свесловенски јевачки Савез.

»Реџеска ођес československa«e приредила, је, на Ускро прошле године, утакмицу чешкословачких пјевачких друштава. Био је то умјетнички догађај првога реда, јер су били велики захтјеви што их је приређивачки одбор ставио друштвима, па су због тога резултати потпуно задовољили несамо приређивачки одбор и сама пјевачка друштва већ и јавност, која је хрпимице ишла у СОметанову дворану репрезентацијоне палаче у Прагу, да се увјери о високим циљевима којима теже и које получују чешко. словачка пјевачка друштва, »РбџесКа ођес« броји сада на 800 друштава (међу овима и тридесетак друштава лужичко-српењих). Своју идеалну задаћу — да подигне пјевачку умјетност до највећега ступња, па да тиме промиче праву умјетничку еврху пцјевачких друштава, када је већ сврха надијоналног освјешћивања и социјалнога дјеловања, тих друштава потпуно или (у крајевима са чешком мањином) бар дјеломично постигнута — настоји извршити несамо накладним заводом (који је основала године 1920) већ и оваковим свечаним приредбама и утакмицама.

За натјецање пријавило се доста друштава ив Прага, а и ван Прага. Посебни одбор, састављен од зборовођа појединих пјевачких друштава и одборника. »Р. О, С.«, установио је за натјецање три разреда, према способности друштава, а унутар сваког разреда утакмицу мушких, женских, и мјешовитих зборова. За сваку скупину изабрана је по једна композиција (посебан одбор одабирао је композиције које су баш у ту еврху компонирали чешки композитори), и свако је друштво, које се такмичило, морало отпјевати одређен комад, а осим тога, имало је пјевати још и једну композицију по својем властитом избору. Шјевачка су друштва према својој увиђавности пријављивала свој приступ за натјецање у било који разред, за било коју скупину. За натјецање у трећем (најбољем) разреду јавила су се само друштва, са својим мушким зборовима.

Налјецање се вршило јавним концертима. Порота, је састављена од композитора, зборовођа и учитеља пјевања, из Чешке, Моравске, Словачке, и Југославије. Како ме је запала част да будем чланом те пороте, лако би ми било наопширно испричати цијели тијек овога великога умјетничкога догађаја. Али ја ћу се ограничити на најважније. — Успјех је био потпун. Друштва која су наступила заиста су доказала ванредну пјевачку дисциплину, сигурност у интонацији, и дотјераност у репродукцији најскривенијих замисли ауторових.

»Pčvecka obec«4 постигла, је овом утакмицом своју еврху, али нви крајњи свој циљ. О њему се тек расправљало на домјенцима и сједницама, и комерсима. Тај је засада још далеки циљ ништа мање већ јединствена организација пјевачких друштава свију Оловена — Словенски Пјевачки Савез.

»Свесловенски пјевачки савез«, давнашња, је замисао чешкога пјевачког савеза, коју је набацио први пут, године 1909, пригодом прославе 25-годишњице словеначког радничког пјевачког друштва »Зјаџес« у Љубљани. Конкретније су изградили ову замисао, и умало је не остварише, пригодом заказане а, необдржаване прославе 50-годишњице хрватског пјевачког друштва »Којо« у Загребу. На ту прославу, која се имала одржати у

97