Nova Evropa

ljivim i strukovnim radom odgajajući podmladak, dotjeraše oni preko »Kopelije« »Labudjegjezerax«,i raznih kraćih plesova, napokon tako visoko da, pted konac sezone, mogoše iznijeti RimskiKorzakovljevu »Šeherezadu«, Šumanove »Le ptire«, i Borodinove »Polovijecke plesove« iz »Kneza Igora«, u formi koja svojom dotjeranošću naprosto frapira, Ova je činjenica od velike važnosti za razvitak naše narodne muzike, Jer će naši kompozitori jasnije nefo dosada zapaziti u kolikoj se je mjeri ruska muzika koristila narodnim plesnim ritmima i temama, dok je kod nas ovo polje još prilično neobradjeno. j -

Opera je proslavila u ovoj sezoni dva jubilara, Starina F, S, Vilhar, jedan od naših najplodnijih i najzaslužnijih skladatelja starije deneracije, slavio je 70-ti rodjendan. Sav svoj vijek posvetio je narodnoj glazbi, i doprinio svoj veliki dio njenu unapredjenju, i budjenju narodne svijesti svojim popularnim davorijama, L. Škatula proslavio je 25-godišnjicu otkako je stalno član orkestra naše opere, u dobrim i zlim vremenima; a stekao je zasluga i kao dirigent,

L. Šafraneb — Kauvić.

Вагнеров. „Парсифал“ у Загребу. ·

4 (Премијера на загребачкој опери, 28. априла, 1922.)

(Допуштамо себи да у сукобу Ниче—Вагнер задржимо своје мишљење, ко е се не подудара са мишљењем изнесеним у овоме чланку. Ми ћемо се, приликом, вратити на овај предмет.) |

Много треба мирнога духа и озбиљности, да се схвати каково је то морало бити вријеме у којему је филозоф и естета тако страшно судио о највишему и најдубљему дјелу Рикарда Вагнера. дар је доиста огорчење разочаранога и увријеђенога Фридрика Ниче-а било толико велико и толико неприступно идеологији једне умјетности, коју је и сам некада разумијевао и бранио, штавише и пропагирао, а која: је управо у његово вријеме и досегла евоје највеће успјехе и учврстила и противу најстрашнијих нападаја свој естетски кредо! Зар је либерални и напредни Ниче могао наједном толико заостати за прогресом умјетности свога времена, кад је већ једном, баш он, прије свију, у вријеме најприснијега пријатељства,. с Вагнером, прорекао »с племенитим одушевљењем« вриједности нове музике и његова мајстора, и доказивао како »Вагнер припада највећим културним силама«% Зар се, у своме темпераментном оправдавању од некадашњих назора, могао толико заборавити, да је невјеројатно баналним ријечима означио »Парсифала« »рат ехсеПепсе оперетном грађом«, штавише рекао: »Репп der Parsifal ist ein Werk der Ticke, der Rachsucht, der heimlichen Giftmischerei бебеп die Voraussetzungen des Lebens, ein sdhlechtes Werk, — Die· Predigt der Keuschheit bleibt eine Aulreizung zur Widernatur: ich verachte Jedermann, der den Parsifal nicht als Attentat auf die Sittlichkeit empflindet«, aa, cBe познавање коначних

109