Nova Evropa

proživljena celim bićem onoga koji stvara, — ona je bitno, i čini delo umefničkim, a ona ne može da spreči jednu stvaralačku ličnost da pronadje i nove oblike i metode rada koji odgovaraju njenu umetničkom cilju, imajući opravdanja, za tehničku stranu, u večnom principu života i umetnosti: ev olu ciji, »Mi želimo slobodnu reč u muzici, nesvršenu melodiju i varijaciju kao i slobodu muzičke fraze, Mi želimo pobedu prirodne, slobodne, plastične, i ritmičke muzike«, rekao je Debisi,

Problem je umetnosti uopšte, a muzike napose, iz dosad izloženog, dakle, u njenoj suštini, Može se biti pripadnikom ma koje škole, ~ što zavisi od stupnja intelektualnog razvoja i prirodnih dispozicija —, ali ono što delu daje vrednost umetničku to je, ne tehnički izražaj pojedinih škola, već njena suština, koja, saobrazno kulturnome razvoju, treba da ima svesnu ftehničko-savremenu obradu, jer tek onda delo ima i kulturnu vrednost, Psihologija, bilo subjektivna bilo kolektivna, sa svima odlikama, bilo rasnim bilo opštim, mora da leži u suštini jednog umetničkog dela, jer samo to psihološko pojimanje suštine može da da raznovrsnost umetničkih shvatanja i vrednosti,

U našoj narodnoj umetnosti, ono što čini njenu bitnost jeste kolektivna psihologija, U muzici naročito, sve bogatstvo melodijsko-ritmičko sugerira jednu harmoniju koja ne podleži, u suštini svojoj, toliko logici tonaliteta koliko psihološkoj neminovnosti. Žato starije muzičke generacije i ne mogu da se lako izmire sa ovim principom, verujući samo u svoj princip matematske tačnosti ı melodije za sebe, iako taj princip, u osnovi tačan, ne mora da znači i suštinu umetničke vrednosti, Nije ovde u pitanju način obrade, jer je to bilo i ostaće stvar škole i prirodne sposobnosti, već ulaženje u dušu onoga što se radi i kako se razume. Ne pita se, kojeg je stila delo, nego šta i kako kaže, Svako moderno delo ne mora da znači u isto doba i umetničko, i obratno,

Posmatrana sa psihološkog gledišta, naša narodna muzika, bogata melodikom i ritmikom, može da bude izvor za nacijonalno-umetnički stil, koji će uvek biti specifično naš, Gledana за gdledišta psihologije prvenstveno, pa onda tek tonaliteta, ona može da stvori jedan nacijonalni stil u kome će biti i nove, slobodnije harmoniske koncepcije nego što je bilo dosada, kada je princip tonaliteta igrao glavnu ulogu, i karakteristične melodike i ritmike, Primera radi navešćemo да Када bi ton s u pesmi »Kralju Petre živ ti bio Gjorgje« i »ZaplaКаја stara majka« smatrali kao peti stupanj u C- du r skali, kako svi stariji smatraju, a ne prirodni sedmi stupanj u A-~m ol1l- u, mi bismo bili veoma daleko od duha same poezije koja sugerira harmoniju nemafematfskog tonaliteta, što bi značilo, po starijoj koncepciji, durski tonski rod, mesto čistos mol1l-a, kroz koji tek poezija dobija psihološki izraz u muzici,

Ovaj psihološki princip, primenjen u obradi narodne i umetničke muzike, dobija izgled jednog nacijonalnog stila, tehnički savremeno obradjena u Lajovica »Lan«, Milojevića »Anina«, Dobronića »Ljulja majka sina«, Štolcera »Voda zvira iz kamena«, koje, pored sve mo-

76