Nova Evropa

v

Економски преглед, Други љубљански велини сајам.

На знатно проширену простору, и уз далеко веће учествовање излагача, одржан је други љубљански велики сајам. Док је прошле године било око 450 излагача, ове се је године тај број попео на нешто преко 650.

· Но сам број, код овакових приредаба, није увек право мерило за успех или неуспех, поготово ако хоћемо да повучемо паралелу са слич ним изложбама иноземства. Није исто, да ли за једним изложеним предметом стоји продукцијона снага обртника који даје посла неколицини радника, или можда тек шегртима, или за њим стоји продукцијона снага какве модерне и велике творнице са стотинама и стотинама радника. Вањски је утисак, додуше, исти, били то продукти обрта илити индустрије, дочим је економски ефекат сасвим други. Тако ове године, успркос повебању броја излагача, нису заступана нека, наша највећа предузећа текстилне и кемичке струке, предузећа која су суделовала и на прошлогодишњем љубљанском и на овогодишњем загребачком велесајму. Под заштитом увозне царине, њихова је продукција тако осигурана да и не траже консументе по разним сајмовима; она имају толико посла, да не могу да подмирв ни све наручбе старих муштерија. Уколико су и досада, учествовала ипак на, сајмовима, то је било више да се покажу и афирмирају.

Од оних 650 излагача, велики део наравно отпада на обртнике. Око 75 излагача долази на крајеве Југославије ван Словеније, 60—70 на иноземетво, а осталих 500 на саму Словенију. Дакле, опет један претежно словеначки сајам, као што је загребачки био претежно хрватски. Ми смо већ имали прилике нагласити, да би било погрешно присподобљавати број учесника на нашим сајмовима са бројем учесника на интернацијоналним сајмовима. Наших 650 излагача не могу св ставити поред 650 излагача. рецимо на лајпцишком или прашком велесајму. Док код нас на сајму претежно учествује обрт, и то онај из најближе околице, на интернадцијоналним сајмовима учествује редовно само велеиндустрија.

Што се тиче техничке стране самог сајма, морамо приговорити и рећи, да је углавном недостајао један јасан преглед изложених предмета; специјално се осећало отсуство јасног распореда по привредним групама. Додуше, код овакових изложаба, код којих неки учесници у задњи чав отказују суделовање, а други се тек пред отварање пријаве, или стигну и непријављени, то је доста тешко консеквентно провести. Ипак, уза све исприке, једна. далеко боља групација морала би бити проведена.

Иначе, сам сајам значи знатан напредак према оному од прошле године. Ми смо на њему наишли на многе предмете који су се тек у задње доба почели и код нас да продукују, и који испуњавају знатне празнине у нашој привреди. Нека предузећа, која су већ учестовала и на прошлогодишњем сајму, показују знатан напредак, било да су прешла, на продукцију далњих сродних предмета, било да су досадању продукцију технички усавршила и дотерала. Једино индустрија дрва, наша, главна индустрија, била је слабо, да не рекнемо никако, заступљена.

Изгледа, нам, да је најбоље прошла индустрија стројева, домаћа и страна. На многим машинама висиле су таблице са натписом: »продано«

119