Nova Evropa

Керошевића. Несамо да се друштво показало неправедним према Керошевићу, и према његовим друговима рударима, допуштајући да гладују при онаком јадном животарењу под земљом, без свјетлости сунца; несамо да их је влада преварила, и власт их лишила, крова над главом управо оне ноћи кад хришћанетво елави рођење проповједника мира, правде, заштите сиромашних, и љубави; несамо то, него органи исте државне власти, која би морала предњачити у вршењу закона, крше закон на штету оних јадника: војници, жандари, и тзв. »народни гардисте«, туку Керошевића и другове, кундаче их, вријеђају, пљују, краду; и силују њихове жене и кћери. Читав низ, дакле, несамо неправда, већ злочина. Гдје је ту она нормална. средина, потребна за. безизнимну примјену закона, за крајње и најстроже кажњавање! Керошевић и другови реагирају само на злочине, на неправде, и ту не треба никакве јуристичке софистерије па да признамо »нужну обрану«, или да њезиним ексцесима одузмемо „значај кривње, услијед афекта, или оном аргументацијом која слиједи из науке о кримипалитету маса. Јер, напокон, читав хусински процес, у који се Керошевићев случај утапа, морамо гледати са становишта злочина гомила. Да не дуљим одвише, навешћу само право штрајка, право рада, право састајања, која су сва права (нека од њих и уставна, јер смо онда имали ипак. BOB провизорни устав) Керошевић и другови бранили. ag

Читао сам обранбени говор само у врло кратком новинском изводу. Али већ из тога разабирем, да је брапитељ вјешто истакао све главне моменте у прилог оптужених, папосе Керошевића. Gy се ипак није користио ниједним од тих момената, већ је судио на смрт без обзира, као да је казнени законик нека математска формула, или прост калуп за мртву масу којој је тек име човјек.

Међутим, тежина: пресуде — и актуслни | моменат у данашњем покрету за помиловање — не лежи уопће у позитивном одговору на питање о кривњи. Керошевића, колико у смртној казни: Претпоставимо и неповредивим увјерење суда, да је Керошевић крив са злочинества уморетва, и у тој претпоставци залитајм о: је ли суд смио, је ли морао изрећи казап баш смртизг : Ма

У опћему дијелу кривичнога законика бивше краљевине Србије наилазимо на овај донста хумани 8 60.: »Ако се код злочинства, за које закон доноси. смрт, нађе олакшавајућих околности, кривац ће се место смрти судити па робију или заточење од десет до двадесет. година«. Тај опћи дио кривичнога законика — заједно с тим 8-ом 60. — проширен је и на остала подручја Југославије, миако само с обзиром на ТХ: и Х главу кривичнога законика; но факат је, да су се на правном подручју Босне и Херцеговине стекла, два кавнена закона са двим различним установама за случај смртне казни. И без обзира на апсурдност, да се за једне случајеве друкчије цијени људски (ма и злочинчев) живот неко ли за друге, стоји чињеница, да су оба кривична законика усвојила принцип о предности блажега закона за случај сукоба двију или више закона; а овдје имамо сукоб двију закона, двију правних установа о смртној казни, па би према ономе признатоме. принципу имала вриједити блажа установа. Да се код чина Керошевићева пашло више олакшавајућих околности, то је очигледно. Зато је суд морао се обзиром на горњи принцип судити Керошевића не на смрт већ на робију или на заточење.

323