Nova Evropa

| Економски преглед,

Наша привредна политика у години 1922,

Четврта година нашег народног уједињења није ни у привреди донела коначно решење ниједног проблема. Валутна политика, и трговинска политика, прошле су кроз разне фазе, са резултатом, да је ситуација концем године била по могућности још лошија него ли на почетку године. Ако ни за шта друго а оно ради тога што је још једна година, разним експериментима, отишла у тартањ. Питање порезне реформе, те унификадије привредног законодавства, није помакнуто ни за длаку; а санација. нашег саобраћаја, и успркос притицаја нових локомотива и нових вагона. на рачун репарације, остала је мртво слово на хартији. Но тежиште читаве наше привредне политике у години 1922 лежало је на валутном проблему, па ћемо се и ми овде поглавито на њему задржати.

На почетку године, нотирали смо у Цириху 8 сантима за динар, да се уз мале осцилације под јесен спустимо на самих 5—6 сантима. Доласком Г. Плавшића, куре се нагло пење на преко 10 сантима, да се за пар недеља опет сроза, на свој најнижи ниво, на нешто преко 5 сантима. Наравно да су ове осцилације, од читавих 100% нзмеђу максимума и минимума, и то још за тако кратко време, проузроковале знатне трзавице у целокупној нашој привреди, те створиле стање које је најпогубније за нормалан и здрав развитак сваке привреде.

Г.-Плавшићу је било успело да продајом неких 10 милијона долара. из американског зајма, и неких 10 милијона динара у злату (било из влатне залихе Народне Банке, било из поделе злата бивше Аустроугарске Банке) у наглом скоку подигне нашу валуту на преко 10 сантима — дакле пораст од равних 100%. Већ се је наговештао и куре од 12 сантима за један динар, тако да би у пролећу куре имао изгледа чак да износи на 15 до 16 сантима за један динар. Ми емо имали прилике да наглазимо, које последице по нашу привреду има овакав нагли пораст валуте. Многи наши привредници осетили су свакојаке губитке, било у првој фази те политике — док је динар наиме растао —, било у другој фази, док је динар нагло падао. Наравно да има и таквих привредника који су страдали и у првој и у другој фази, већ према томе како су били удесили своје пословање и уколико су поверовали оптимистичким гласовима који су управо у оно време долазили са најкомпетентнијег места. Например: цена житарица, дакле артикла који интересира и продуцента и консумента, попеле су се биле са неких 10 круна по килограму; тако су стајале за време жетве на 20 круна, да се за време Г. Плавшићеве интервенције нагло спусте на 18 круна, док су данас опет негде око 17 круна; а није искључено да се сада попну још и даље. Олично је и.са месом. Дакле с оним артиклима који играју главну улогу у нашој привреди и у нашем извозу. Наравно је да код оваких осцилација лако страдају несамо велетрговци или индустријалци него и сељак и мали обртник. У оваким приликама престаје свака калкулација, и успех рада не зависи више о интезивности самога рада колико о спекулативним моментима, наиме о моментаном стању наше валуте. Већ је давно утврђена чињеница, да код