Nova Evropa, Feb 21, 1923, page 24

sušta laž! Ja idem za čovekom, to je istina, ali to ne znači da me on vodi, kao što misle te uobražene budale, već mu ja sam sledujem.

=

— Čujemo da ti je lav iz prevelike milošte namestio nove zube! rugaju se mnogi dugouhom, nakudrovanom carskom adjutantu.

— Nije istina! Lažu! — bržebolje odgovara ozlojedjeni pas na sva ta родја заједапја. — Ја зат зат povadio svoje zube, da mi se ne bi plemeniti car povredio.

*

— Vaše Veličanstvo! Vaše Veličanstvo! — zacijuka i zaurla svetla carska svita zastrašenim glasom — valja Vam se rep po prašini,

Svi ushićeni potrčaše da podignu vladaočev rep; ali, na zaprepašćenje sviju, lavov se rep diže sam,

— Kakva šteta! — progundjaše mnogi — ovo beše jedinstvena prilika da mu se podidje pod rep.

*

Htede stari lav da što bolje upozna jedinca sina s podanicima svoje prostrane države, sve u cilju što većeg napretka i blagostanja svog naroda, Dovodio ga je sa svima u dodir, ali sirotom četveronožnom princu kao da je bilo sudjeno da bude ponajviše medju шаgarcima, jer za divno čudo njih beše ponajviše u okolini vladaočevoj.

Jednog dana zateče lav svog ljubimca gde podražava čitavoj gami magarećih glasova.

— Sine! — povika preneraženi otac očajno. — U društvu si dugouhih ne da se učiš njihovim glupostima već da vidiš kako kadikadi glupi stvorovi mogu imati strašne glasove,

— Ali tata, — najivno promuca budući samodržac, gledajući posramljeno u zemlju, i brišući repom prašinu ovamo-onamo — meni je kudikamo lakše magarcima podražavati nego magarce proučavati...

*

— Gde nismo bili: i po najvišim vrhovima i po najdubljim prova-– lijama, i sve brižljivo ispitali, pa najposle došli do zaključka — objašnjava s mnogobrojnim dokazima lagano, pažljivo, pred skupom mravljih naučnika, mrav, koga behu, kao najobdarenijeg, poslali da ispita slona —: slonovi su lišeni čula, jer ma šta im saopštavali, i ma na kakav način, nisu mogli ništa da čuju i osete, Oni, izgleda prema svemu, predstavljaju prelaz od nekretljivih planina, kao mrtvih masa, ka nekoj vrsti pokretljivih planina, bez svesti,

*

Zakuca zrikavac usred zime na zamrzla vrata bogatoga mrava,

— Budite tako dobri i pozajmite mi malo hrane do iduće žetve! dršćući od ciče zavapi zrikavac.

Bogati gazda otškrinu vrata, trže se od hladnog daha, zadrhta, naježi se i ljutito upita nemilog došljaka, šta je radio celog leta.

— Svirao sam.

192