Nova Evropa

~

4 а ЊЕ

Врло су важне странице у књизи, на којима аутор даје слику расула у војоци, пи напоре Керенског да сузбије ширење сепаратизма (особито украјинског), затим н слику слома, руске индустрије, н прве буне нетроградских предграђа почетком јула. 1917, којом се завршава ова свеска. Догађаји су приказани детаљно, са многим карактеристичним појединостима, од којих неке дознајемо овде први пут.

Г. Миљуков је врло оштар и снажан кад критикује. Противуречности између програма и тактике прве владајуће коалиције (10 министара либерала, 6 социјалиста), затим између циљева. социјализма у оквиру буржоаске револуције, па онда између тактике владиних соцнјалиста и њихова. програма, а нарочито између њихове тактике и тежња њихових маса (војника, и престоничких радника), — све. те противуречности као узрок криза и катастрофа, н Рата и Руске Државе, врло су оштро похватане и оцртане. Он сам, FP. Миљуков, и главни одбор његове странке, схватали су — према оном што он каже — ток догађаја, н предлагали су прави пут којим треба ићи. Замерке које он чини Керенскоме, н кнезу ЈБвову, и осталим представницима владе ин петроградског Совјета, донста су у многоме оправдане. Када жигоше рад разорних елемената. (свесних п несвесних бољшевика и њихових присташа, и свих осталих сепаратиста), и кад открива на основу докумената, улогу немачких агената и немачког новца, он је потпуно у праву. Па ипак, при свем том, Миљукову нешто недостаје, његов приказ изгледа нам крњ —: он пушта с вида стихију револуције, несвесне и подсвесне струје живота, буру народних осећања и мнели из које се рађа револуција, и, што је главно, пушта с вида још једну противуречност, која лежи у самом основу свих осталих од њега тако: добро схваћених и лепо изнесених противуречности, а то је противуречност између рата н револуције: Рат је родио Револуцију, али је Револуција морала убити Рат (бар онај првобитни Рат), јер је једно сметало другом .... И још нешто: доба револуције то је доба брзих промена, хитних одлука, тврдих карактера; а у привременој влади такових карактера. није било, па ни људи способних да брзо одлучују. Када. Г. Миљуков, врло академски, н са правне тачке гледишта с пуно разлога. —, објашњава, зашто привремена влада није могла да журн са сазивом Конституанте, те је тек у јулу провела кроз скупштину изборни закон, види се посве јасно, да нити Миљуков нити други чланови владе, нити уошште меродавни фактори тадашње Русије, нису могли да охвате прави смнсао онога што се догађа, тојест нису умели да владају стихијом. И у ратној политици, и у начину вођења Рата у погледу огромних маса, које су постале непотребне, н у аграрној политици пуној одуговлачења, која беше зависна од ратних потреба а неодговараше осећањима ин тражењима побуњенога народа, у свему видимо две основне противуречности: прву, између рата н револуције; и другу, између стихије побуњеног народа и карактера H идеологије ових људи који су га предводили: У тим противуречностима, које вође народа. нису тада схватили и разумели, јесте трагнка ове Револуције, која је остала ван видика честитог и интелигентног државника и великог научника Миљукова. Али и поред ових мана, његова је књига од великог значаја, и по вредности грађе коју садржи, н по прецизности и тачности карактеристике главних линија политичке стране Руске: Револуције.

Ал. Јелачић.

232

тоа па вв