Nova Evropa
ства: угарске жељезничке тарифе прављене су за брашно далеко јефтиније него ли за пшеницу, да би се тиме фаворизирало извоз брашна; аустријске тарифе опет биле су повољније за. шшеницу, не би ли се тиме олакшао импорт пшенице. Ово спомињемо мимогред, да покажемо којим се је све путевима, већ и раније ишло за оваквим циљевима.) Метода, извозне царине, као средство подизања, домаће индустрије, приближује се свом западу, па ће се на том пољу морати поћи новим путевима.
Наша нова извозна царина на брашно и пшеницу није задовољила млинарске кругове. Њихов захтев, да се брашно ослободи царине а да се царина на пшеницу придржи, није примљен, а није ни могао бити примљен, То би значило, читаву аграрну продукцију напросто везати уз интересе млинарске индустрије. Неког фаворизирања може, а можда н мора, да буде, али је питање, да ли се то трајно даје постићи с помоћу извозних дарина. Захтеви млинара били су стога тек делом прихваћени: док царина, за пшеницу износи 30 динара по метру, за брашно износи 25 динара; та разлика од 5 динара, имала, би да буде то фаворизирање наше млинске индустрије а да се у исто време не штете интереси наше пољопривреде. Ипак је ово знатан напредак према, ранијем стању, и надамо се да се никад више неће догодити, да. је например извозна, царина, на шшеницу знатно нижа него ли царина на само брашно! То је значило онемогућивати извоз брашна у корист извоза пшенице. Чим настану нормалне прилике — а то може да потраје још годину-две —, царина, и на брашно и на пшеницу биће сасвим укинута, а онда ће све бити препуштено економским моментима, да они одлуче да ли ћемо извозити брашно или пшеницу. Ми лично, у овом смо питању песимисти. Будући да све државе које граниче нашом државом воде изразнто протекцијонистичку привредну политику, то су све удариле далеко вишу царину на брашно него на пшеницу; а наш је географски положај такав да нисмо у стању да с помоћу тарифалне политике фаворизирамо извоз брашна: центруми наше продукције пшенице ни млинске индустрије леже око Дунава, и његових притока, те како највећи део нашег извоза у овим артиклима мора да. иде воденим путем, то у овим артиклима, крај толике конкуренце, систем диференцирања у тарифама. не долази У обзир. Резултат је једна веома слаба прогноза за извоз нашег брашна, барем уколико се тиче касније будућности. Поратне прилике, са системом извозних царина, могле су ту донекле, и на неко кратко време, нешто да ураде. Међутим, Аустрија, која је пре увелико била упућена на импорт нашег брашна, данас, услед царинске границе и своје царинске политике, не долази у обзир. Према томе, у будуће ће се наш извоз, силом прилика, кретати више у виду извоза пшенице него ли у виду извоза, брашна.
IV
Прелазимо на основе нове опште царинске тарифе, која је коначно ипак, изгледа, готова. Принцип јој је: заштита. домаће привреде, у првоме реду индустрије. Будући да нам детаљи нису још познати, не мо. жемо знати уколико она овом постављеном циљу фактично одговара. Искрено говорећи, ми са прилично скепсе пратимо настојање, да се с помоћу нове царинске тарифе помогне наша индустрија или заштити наша домаћа привреда. Отара царинска тарифа, која је сада на снази, у многом
254