Nova Evropa

колико може терета, да поднесе, да издржи. То се збива, азијатски, брутално: | поставља, се терет на терет, све више; — мост се свија, али држи; поставља се даље терет на терет, још више, — мост кврца и стење али држи. Тако се врши експлораија, моралне, интелектуалне, и културне конструкције наше. Намера, није-да, се то скрха и уништи! Него су то дивљачке методе којв ми трпимо, и морамо засада, да трпимо. Јер ни наша намера није да се то скрха и да се то уништи! Него да се одржи и сачува па ма колико велика, жртва била. Не нас и нашега спасења ради, него за. оне који ће иза нас доћи, за децу нашу и унуке наше.

JL.

Актуелна привредна питања,

(Preuzimanje Južne Željeznice u državnu eksploataciju —

Treći Ljubljanski Velesajam — Sniženje izvozne carine Nova opšta carinska tarifa — Povišenje željezničke tarife.) I

1, septembra ove godine usledilo je preuzeće pruga Južne Željeznice koje prelaze našim teritorijem u državnu eksploataciju. Tim aktom progurala se Jugoslavija u prvi red medju one države koje su sistem isključive eksploatacije svih željeznica po svojoj državi konzekventno provele. Kod nas se, osim nekih sasvim sporednih pruga, danas čitava željeznička mreža nalazi u državnim rukama, Time dabogme nije još rečeno da su sve te pruge i vlasništvo države, Dobar deo pruga u Hrvatskoj i Slavoniji, specijalno pak u nekadašnjoj Ugarskoj, nije nikad ni bilo državno vlasništvo, pa prema tome nisu po prevratu ni mogle direktno preći u vlasništvo naše države; one su bile vlasništvo raznih deoničarskih društava, samo što je država, uz isplatu stalnog paušala, rukovodila eksploatacijom. Naša je država preuzela po prevratu eksploataciju i tih privatnih pruga, samo što vlasnicima tih pruga nije do danas isplaćeno još ništa, ili skoro ništa,

Problem, da li se željeznice, kao i ostala prevozna sredstva, imaju prepustiti državi, ili ostaviti privatnoj inicijativi, bio je pred Rat, barem ukoliko se tiče Evrope, rešen u korist državne eksploatacije, I one države koje su imale pretežno privatne željeznice, i privatnu eksploataciju, sukcesivno su prelazile na državnu eksploataciju, Znatan uspeh u tom pogledu postigla je bila pre Rata Prusija (u Nemačkoj, pre Rata, osim u Elzasu i Lotringiji, željeznice su bile vlasništvo pojedinih država a ne Bunda), koja je, pored izvrsnog funkcijonisanja svojih željeznica, umela da odvoji još i godišnji suficit od oko 800 milijona zlatnih maraka, — Ali nakon Rata, struje koje su zagovarale i preporučivale privainu inicijativu i kod željeznica dobile su mnogo pristalica, iako ni u jednoj državi, osim teoretskih rasmafranja, niko nije pokušao da sistem državne eksploatacije zameni privatnom, Kao što će biti poznato, većina željeznica današnje

244