Nova Evropa

Заправо катастрофалне последице по друштва обавезна на јавно полагање рачуна има, у садашњим приликама, одредба пореских закона, према којој се, у циљу изналажења пореске основице (порезу подложног добитка) за разрез тециварине, за текућу годину биланчном добитку прошле биланчне године има прибројати тециварина (са свима прирезима) плаћена у прошлој биланчној години, дакле према којој тециварина са прирезима није призната као режијски трошак, Сем тециварине са прирезима имају се прибројати биланчном добитку, односно од истог одбити, још некоје друге ставке биланце, но најважнију улогу игра тециварина са прирезима, која је без сваке сумње исто тако режијски трошак као например и плате радника. Ова одредба није била од такова значаја у оно време кад су порески закони стварани, будући да је стопа државног пореза била умерена, (например у Хрватској- Славонији и Војводини, за индустријска предузећа, просечно на 119, односно — са 309) доходаринским прирезом — око 14, 30%о од целокупног порезу подвргнутог добитка; у Словенији и Далмацији 1090 од порезу подложног добитка, са додатком од 2%0—49/% оног дела добитка који одговара дивиденди преко 1090 акцијоног капитала); а и автономни прирези поготово ни у једној општини нису премашали 1009/6 државног пореза. Имајући у виду ово још сношљиво оптерећење, законодавац није признао тециварину са прирезима као режијски трошак, т,ј. као одбитну ставку при изналажењу пореске основице; али он тада није могао ни помислити, да ће се увести 60%/-ни ратни прирез у ХрватскојСлавонији и Војводини, односно 20%-ни ратни и 30 до 80%/-ни рентабилитетни прирез у Словенији и Далмацији, 20%/ -ни инвалидски порез, и 30%/-ни ванредни прирез, као и да ће автономни прирези износити неколико стотина, па чак и више од 1000, процената државног пореза,

Садашње целокупно оптерећење једног индустријског предузећа (акцијонарског друштва) у Хрватској-Славонији и Војводини, са тециварином и прирезима, износи у процентима. порезу подложног добитка (т,ј. биланчног добитка повећаног са плаћеном тециварином, са свима прирезима) како следи:

1, основна стопа тециварине износи од 109%0—180%/0, и то 109/0 од оног дела порезу подложног добитка који не премаша 109/0 уложеног капитала (уплаћеног акцијоног капитала, и фондова са којим предузеће слободно располаже); 129/0 од дела добитка преко 109/6 до 1590 уложеног капитала; 1490 од дела добитка преко 15%0) до 2090 уложеног капитала; 16%0 од дела добитка преко 20%0 до 25%0 уложеног капитала; 189 од дела добитка преко 25%/0 уложеног капитала, Код банака износи пореска стопа од 129/0 до 209%/, Према статистичким

411