Nova Evropa

вано је много више предузећа него што су нам наше силе дозвољавале, То се јасно видело кад је настала реакција, која. је била тако темељита да се данас не могу наћи средства ни за она предузећа која би евентуално имала иначе све предувете за добар просперитет. Криза коју је преживела наша ефектна берза тако је велика, да ће дуго да прође док наша берзовна публика постане опет вољна да преузима нове емисије деоница разних друштава, Према томе, не остаје друго до да читаво финансирање наше индустрије падне на наше новчане заводе.

Народна Банка дала је индустријалцима неколико стотина милијона динара есконтног кредита; али тај износ, с обзиром на број предузећа и на њихове потребе, једва и долази у обзир, утолико мање што Народна Банка даје кредита само извесним, фаворизираним предузећима. Ни друге наше банке нису у стању да све потребе подмире; а и оне могу своја средства да улажу тек кад их саме сакупе, Ово сакупљање средстава може да се изводи на два начина: повећањем властите главнице, или повећањем разних улога. Оно што смо већ навели о тешкоћама, па чак и немогућности, повишења деоничке главнице код индустријских предузећа, вреди још у већој мери за новчане заводе; а већ смо рекли, да добар део емисија неких новчаних завода и није стварно пласиран међу публику већ је преузет по разним синдикатима који протувредност уписаних деоница никако и не уплаћују. Уколико би дакле данас поједини новчани завод и повисио своју главницу, —- осим активног учествовања иноземних група — све те емисије могле би се провести само на папиру; а нема смисла повишавати деоничку главницу (за 50 или 100 милијона) кад тиме не придолазе нова средства! Исто је тако новчаним заводима потпуно немогуће, у данашњим приликама, да нова средства прибављају путем улога. Улошци по књижицама код наших водећих новчаних завода, иако су номинално далеко већи него што су били пре Рата, данас, по својој стварној вредности, репрезентују далеко мању куповну снагу него пре Рата; а општа привредна криза спречава сваког привредника. да и најмање износе полаже код новчаних завода. Ретки су данас трговци и индустријалци који би имали, ма и часовито, знатније износе готовине, коју би полагали код новчаних завода; свак само тражи кредита, а како новчани заводи ни на који начин не могу ни сами да дођу до нових средстава, присиљени су да и већ подељене кредите редуцирају. Услед таког редуцирања кредита каматна стопа све је више расла док није досегла данашњу висину, те је тако, поред несташице кредита, наступило, као последица, и поскупљење кредита, и то је индустрију довело до овог данашњег тешког стања.

424