Nova Evropa

Апсолутна немогућност да се дође до нових кредита, па била њихова оправданост макако велика, као и тенденца наших новчаних завода да већ подељене кредите редуцирају, присилила је већ многа наша предузећа да се ставе под окриље страног капитала, Сама чињеница, да неколико наших виђенијих привредника или политичара седе у равнатељству такових предузећа, нека нас ни најмање не заводи у блудњу о њихову карактеру. Дапаче добар део предузећа која су након преврата нацијонализована од домаћих интересената, у првом реду од новчаних завода, поновно су прешла у стране руке. Ми немамо при руци поузданих података, али бисмо се усудили устврдити, да никад наша привреда није била тако зависна од страног капитала као баш сада, након ослобођења. и уједињења, И несамо да је добар део наших водећих индустријских предузећа у страним рукама, него је и већина наших водећих новчаних завода потпуно зависна од страних новчаних институција, па преко ових завода зависна је од иноземства и читава она индустрија која се налази у интересној сфери дотичних новчаних завода,

Тако, док наши службени кругови стављају све могуће потешкоће на пут иноземном капиталу, да овде оснива нова предузећа, наша тешка кредитна криза сваког дана предаје једно по једно домаће предузеће тим иностраним интересентима, Потраје ли ова криза —- а сви су изгледи да ће потрајати већи део наше индустрије, и главни део наших новчаних завода, биће само експозитуре страних капиталиста, Ту не помаже никакав патријотизам: или имамо да се ослонимо на неког ко нам може да помогне, или полако али сигурно пропадамо. Редуцирањем доброг дела индустријских предузећа, поименце оних која су подигнута после Рата, и редуцирањем већег дела трговачких предузећа које је поратна коњунктура избацила на површину, нашао би се један излаз из наше садање кредитне кризе. Тим редуцирањем потреба за кредитима постала би знатно мања, а то би деловало, да би и каматна стопа сукцесивно почела да пада, те да се заустави на једном нивоу који одговара нашим привредним приликама. Али овако решење кредитне кризе имало би тешких социјалних последица, и то не толико ради тога, што би бројни индустријалци и трговци силом прилика били присиљени да напусте свој посао, већ ради проблема, шта ћемо са радницима, који би на хиљаде и хиљаде, па чак и на десетке хиљада, таком редукцијом остали без места. Радници и сиротиња нису криви, што је за и после инфлације основано више предузећа него што наше прилике то дозвољавају, Пре Рата, вишак радне снаге, који наша пољопривреда није могла да употреби, емигрирао је у Америку; данас је емиграција у Северну Аме-

425