Nova Evropa

рику готово немогућа, а емиграција у Јужну Америку скопчана са толико потешкоћа да ће у најскорије време морати и она да престане, Према томе, остане ли, као једини излаз из садашње кризе, редуцирање индустријске делатности, ми ћемо у најскорије време имати тешку кризу беспослице, јер вишак радне снаге запослене данас у индустрији наша пољопривреда не може да апсорбује. Из тог сопијалног разлога, ми не можемо дозволити да се садашња кредитна криза реши на тај начин, да се редуцира рад по индустријама.

Морамо дакле, пошто пото, тражити да намакнемо, за даљи развитак наше индустрије, потребне нове кредите, које наши новчани заводи не могу да ставе на располагање. Доцније можда, са развитком нашег привредног живота, код по-већане штедње и знатних улога, моћи ће наши новчани заводи опет у већој мери учествовати у финансирању наше индустрије, Разне државне институције (као Хипотекарна Банка и Џековни Завод) могу само индиректно да помогну, и то Хипотекарна Банка, бегр у некој мери, поделом хипотеке на "некретнине индустријских предузећа, а Чековни Завод једним делом свога капитала који би употребио на ломбардовање разних деоница, чиме би се проширило тржиште вредносних папира те утрли путеви за нове емисије. Али све то, наравно, или није још сазрело, или није довољно за данашње стање, и ми не видимо другог брзог и ефикасног лека доу страном капиталу, на који је уосталом већ и сада упућен добар део наших предузећа, у првом реду она која ионако спадају у његову интересну сферу (ту пре свега мислимо на нашу дрвну, шећерну, и млинску индустрију, која несамо да главни део својих деоница има пласиран у иноземству него и потребне кредите добија отуда, док наши домаћи новчани заводи ту играју само улогу посредника).

ма разних начина на које се нашој индустрији из иноземства могу прибавити потребни кредити. У првом реду долази ту у обзир, да иноземство купује деонице наших предузећа, чиме оно постаје сувласником тих предузећа и, У оквиру дивиденде, партиципира на успеху предузећа. Има углавном два начина овакова суделовања иноземног капитала. при преузимању деоница наших друштава: један би било, да тако кажемо, организовано учествовање, које наступа кад јаке иноземне групе, у првом реду новчани заводи, преузимају већи број деоница појединих предузећа. Ту се не ради само о томе, да се у форми дивиденде партиципира на успеху предузећа, него се хоће имати и ингеренце на само вођење посла. Други је начин, да појединци из иноземства купују наше деонице, просто ради тога што се надају доброј дивиденди или порасту курса. У сваком случају са гледишта наших народних ннтереса, ова друга форма за нас је много симпа-

426