Nova Evropa

Држимо, стога, да је први предувет за довољан притицај иноземног капитала у нашу привреду, — стабилизација динара. Тек сређене валутне прилике изазвале би у иноземству пуно поверење у развитак наше привреде и наше државе, и оно би нам онда радо поделило знатне кредите, наравно не из неких нарочитих симпатија према нама, већ просто због тога што је каматна стопа засад код нас знатно већа него у осталим капиталом јачим земљама. Исто тако и несређене политичке прилике, са честим и дугим кризама, сметају раду око набавке иноземних кредита; али је валутно питање од веће важности, будући да носиоци иноземних кредита не би била сама држава него разни привредници, који су, с обзиром на своја предузећа, увек у могућности да даду довољно гаранције за испуњење својих обавеза.

Преостаје још питање организације иноземних кредита, Велика предузећа, како рекосмо, могу и сама да дођу до такових кредита, и ми имамо данас у нашој држави најмање 100 великих предузећа која су у могућности да добију иноземне кредите, У најгорем случају, била би потребна само још гаранција какова нашег већег новчаног завода. Кад би та наша велика предузећа имала директне кредите у иноземству, она би отказала кредите које сада имају код наших новчаних завода, будући да су иноземни кредити далеко јефтинији, Тим би новчани заводи могли у већој мери да се посвете финансирању наше средње и мале индустрије, А чим би у нашу државу дошло кредита за пар стотина милијона. динара, или чак и за коју милијарду, без обзира ко их је добио, они би утицали на смањење данашње наше каматне стопе, у чему засад и лежи главни проблем за решење финансијске кризе наше индустрије,

Код потпуно сређених валутних прилика, несамо да би наша индустрија могла да дође до знатног иностраног кредита, него би и наша трговина могла, за извођење својих операција, да апелира на иноземно новчано тржиште, те да тако и ти капитали допринесу смањивању наше каматне стопе.

Главну улогу при повлачењу иноземних кредита имали би да играју, наравно, новчани заводи, Они су већ по свом звању позвани да подмирују кредитне потребе привреде. Несређеност и несигурност наше валуте спречавали су досад и наше новчане заводе, да у том циљу ишта позитивно предузму. Док индустријална предузећа и могу још да поднесу извесне осцилације у курсу валуте, код новчаних завода и најмања осцилација може да делује катастрофално. У моменту кад се новчане прилике среде, моћи ће наши велики новчани заводи без икакова нарочитог ризика да добију иноземне кредите, које ће онда, претворене у домаћу валуту, делити нашим привредницима, Специјално они наши новчани заводи који већ

428