Nova Evropa

спадају у интересну сферу великих страних новчаних завода увелико би допринели пенетрацији страног капитала у нашу привреду. Преласком на златну валуту, или бар апсолутном стабилизацијом динара, престала би велика разлика између нашег каматњака и каматњака у иноземству, и наша привреда. дошла би до кредита који би јој омогућио даљни развитак.

То је, међутим, „музика будућности“, надајмо се скоре. Него, враћајући се на прилике које сада код нас владају, и уколико се оне могу интерно да реше, ван сваке је сумње, да би и повратак државних летећих дугова донекле ублажио данашњу кризу. Наша држава дугује нашој привреди, за разне лиферације, износе који иду на стотине милијона динара. Кад би држава дошла у могућност да те кредите врати, предузећа која су данас државни веровници дошла би до потребних средстава, а новчани заводи који финансирају такова предузећа могли би слободније да дишу, те и део њима повраћених кредита да ставе на располагање другим привредницима. Али и наша држава, с обзиром на фактично стање њених финансија, могла би те дугове тек онда да врати кад би сама дошла до какова иноземног зајма. Један такав зајам дакле, који би ликвидирао са свим тим већ годинама неуређеним стварима, увелико би помогао да се прочисти садашња ситуација, и у многоме би олакшао стање наше привреде. А уколико би држава, или сама Народна Банка, у иноземству нашла покриће за издавање нових новчаница, којим би се наш оптицај довео на висину која одговара нашим потребама, створили би се нови путеви који би повели сигурнијем излазу из данашње кризе, Но о томе је данас још прерано говорити,

Да закључимо. Криза наше индустрије углавном јесте једна финансијална криза, Наша се индустрија не налази у положају да она своје продукте не може да пласира, него је њена. презадуженост, и немогућност да уз повољне увете дође до потребних кредита, главни узрок њене кризе, и чим би се за нашу привреду уопште, а за индустрију напосе, нашли потребни кредити, криза би се рапидно и повољно решила сама од себе, Засада, тежиште читавог проблема, како смо видели, лежи у иноземним капиталима, и на позваним је факторима, да својом привредном политиком омогуће нашим привредницима да у што већој мери дођу до иноземних кредита. Елиминирајући све оно што отежава такав притицај, и водећи привредну политику која би омогућила сигуран и миран развитак државног и привредног живота, створила би свака наша влада предувете за расплет данашњих тешкоћа и компликација, и учинила би роду глас,

Пт, Иво Белин.

429