Nova Evropa

tona lužine, i 1500 tona sode-bikarbone, Kako je soda jedan od najvažnijih produkata za kemijsku industriju uopće, jasno je od kolikog je značaja ova fabrika, utoliko više što takodjer velike količine izvozi,

Naša metalaurgijska industrija je tek u začetku, pa danas još nikako ne može da pokrije naše potrebe, Specijalmo se to tiče naše željezne industrije, Danas imamo u državi samo iri visoke peći (Topusko, Bešlinac, i Vareš), od kojih radi samo ona u Varešu, — Imamo četiri fabrike kovkog gvoždja i čelika (Zenica, Jesenice, Štore, Ravne), Zenica dobija sirovo željezo iz susednog Vareša. Poslednje tri {u Sloveniji) bile su do prevrata sastavni deo austrijske željezne industrije; nakon prevrata se je ta industrija razdelila na tri države: u Štajerskoj su uglavnom ostali rudnici željeza, u Haliji (Škedanj kod Trsta visoke peći, a nama su ostale gore spomenute tri fabrike, Prevratom su ove slovenačke fabrike izgubile u neku ruku svoj pravi rezon, pa je pitanje da li ne bi bilo bolje, da se presele, zajedno sa svojim radništvom, u Bosansku Krajinu oko Prijedora, gde je naš rudnik Ljubija (najveća od njih, jesenička fabrika, nalazi se na dohvatu talijanskih i austrijskih topova). Ljubijski rudnik željeza jeste jedan od najvećih, i kvalitativno najboljih, željeznih rudnika nesamo u Evropi nego ma celom svetu, Sam rudnik Ljubiju računaju na nekih 30 milijona tona, dok se čitavo područje Sane računa na nekih 200—250 milijona tona. Ruda je najodličnijeg kvaliteta, sadrži veoma mmogo željeza (43—58 %), pofrebne količme mangana (1—3 %), a fosfora i sumpora, koji inače znatno otežavaju fabrikaciju dobrog željeza, ima tek u neznatnim količmama. Velika prednost ljubijskog rudnika jeste, da se ruda nalazi na površini, što vanredno olakšava eksploataciju, Postrojenja za eksploataciju su najmodernije uredjena, Ruda se zasada izvozi najviše u Češkoslovačku, a doskora će se početi obradjivati u Bešlincu, pa se već gradi željeznička pruša od Novog do Bešlinca, — lako imamo ogromne rudnike pune izvrsne željezne rude, ima jedna velika zapreka razvitku naše željezne industrije, a to je: nedostatak ugljena. Mi nemamo u zemlji ugljena iz kojega bi se mogao da producira dobar koks, koji je potreban za visoke peći, pa smo u tom zavisni od inozemstva, Drvenog bismo uglja mogli namakmuti, ali on ne radi dosta ekonomski, Naši bi inžinirhi trebali da prouče dobijanje željeza s pomoću električnih peći, u koju svrhu bismo imali dosta vodene snage u blizini na raspolaganju: ili s pomoću generatorskog daza iz smedjeg ugljena; ili s pomoću prirodnog gaza iz nedaleke Bujavice u Slavoniji, To su za nas vrlo važni i prešni problemi, jer je u našem interesu da što pre pristupimo definitivnom rešenju pitanja naše željezne industrije.

442