Nova Evropa

Но будући да законодавно решење од 9. септембра 1853, као и уредба од 7. децембра 1861 (Мо 2444, Зборник ХМ, 202), говоре о религијској форми брака и за неправославне хришћане, а српски закони уопште не знају за грађанску форму брака, то треба држати, да је по тим законима само религијска форма брака дозвољена и за нехришћане, мада изречних

одредаба о овоме нема. — Онде, опет, где услед континујитета важи још аустријски закон — у Хрватској, Словенији, и Далмацији — постоји, поред религијске форме брака, и гра-

ђански брак; и то поименце, у Словенији и Далмацији, где конкордат од 1855 године не важи, постоји грађански брак од нужде (песеззнане, „Молуеће"), кад држава дозвољава граБански брак онима који не могу склопити црквени брак, ради какве прквене сметње коју држава не признаје, док у Хрватској важи конкордат од 1855 као државни закон, те према 10, члану конкордата брак „од нужде" не постоји, Осим тога, у Словенији и у Далмацији, постоји обавезни грађански брак (оБИбаволшт) за лица која не припадају ниједној од признатих државом вера, као и за муслимане, — Hajпосле, онде где услед континујитета важе бивши угарски закони, и поименце закон о браку од 1894 године (у Војводини, и у Међимурју), грађанско-правно значење има само грађански брак. — Будући Грађански Законик Југославије мораће да ликвидира са таквим стањем у погледу форме брака, те наместо разнородних брачних закона да установиједан општи брачни заком, за све крајеве краљевине, У том правцу он може, било проширити на читаву краљевину постојеће стање у једном од њезиних делова, било успоставити неко сасвим ново стање,

Будући Грађански Законик за Југославију може усвојити, у погледу форме брака, једно од пет конкретних решења која наводимо: 1) Он може проширити основне одредбе брачног права постојеће данас у Србији на читаву краљевину, т. ј. прогласити религијску форму брака као општеобавезну; 2) он може проширити на целу краљевину законски ред који постоји данас у Хрватској, Словенији, и Далмацији, т.ј. увести обавезни религијски брак за припаднике признатих, а обавезни грађански брак за припаднике непризнатих вероисповести; 3) он може завести у читавој краљевини грађански брак „од нужде" постојећи сад у Словенији и Далмацији за припаднике признатих вероисповести; 4) он може проширити на читаву краљевину ошштеобавезни грађански брак, какав постоји сад у Војводини и у Међимурју, и 5) он може завести сасвим ново брачно законодавство у облику закона о факултативном грађанском браку.

Који је од ових пет система односа државе према брачном законодавству најправилнијиг — При решавању овог питања

503

з