Nova Evropa

се ради и догађа, кад би само могао, И кад би му савест допустила,

Ми смо мишљења, да је ово још увек рат, и да свако има дужност да помогне да се непријатељ победи и потисне из

·

земље, У овом је случају непријатељ међу нама самима. Јер шта вреди научнику да измишља и поставља теорије, кад се оне не могу примењивати или у миру разрађивати; или, зар може уметник да ствара мирно дела ако их варварска рука може сутра срушити и уништити, или ако за њих нико нема разумевања и интереса; и какав потицај има књижевник да пише, кад онај који би читао то не може, а онај ко би могао __ неће! И како уопште да човек који воли своју земљу и свој народ, и који зна зашто их воли, ради свој мирнодопски посао, а да га се не тиче све што се око њега и на његове очи дешава, и док све иде суноврат ну пропаст! Ко то од нас тражи, тај је или нитков или блесан, и томе треба подвикнути да се све окрећући огледа шта га је снашло,

Чудиће се наши читаоци, да почињемо тако жестоко, и питаће, можда, шта се то десило, да на уводноме месту интонирамо овако гласан и безутешан плач Јеремијин и полижемо тако тешке оптужбе, Треба да им одмах кажемо зашто, Десило се доиста нешто јединствено, што је могућно да се деси само данас код нас и нигде иначе на свету, па нам је тешко остати мирнима кад само нато и помислимо. Ево у чему је ствар,

Иван Мештровић, наш једномишљеник и један од најугледнијих чланова нашег Радног Кола, — иначе наш познати уметник који сад има своје изложбе у Сједињеним Државама, где му одају хвале и признања са свих страна, — на једном великом банкету, приређену у почаст њему и нашему одличном британском пријатељу Дру. Ситону-Ватсону од стране Америчко-југословенског Друштва (у којему, узгред буди речено, седе као главни и почасни чланови и званични представници наше државе у Америци и Сједињених Држава у Југославији), поздрављен од приређивача, одговорио је, како је то обичај, са неколико речи (зацело прочитаних са папирића, како он то, небудући говорник, у таким приликама ради), и рекао је — према телеграфском извештају — отприлике ово: да је ни он хрватског сељачког порекла, те да му је жао што се у домовини хрватским сељацима, који сачињавају трећину пучанства, хоће да онемогући манифестација слободне воље на изборима, тиме што их власт проглашава бољшевицима и бољшевичким савезницима; да противу тога најодлучније протестује, те уверава своје домаћине, и њихове сународнике, да наш сељак — ни хрватски баш као ни српски — није бољшевик,; да при свем том остаје непоколебљиво у уверењу, да. ће право народно јединство напокон победити, те нашем народу

130