Nova Evropa

осигурати бољу будућност. — Кад је овај Мештровићев говор стигао у Загреб, и објављен (види „Јутарњи Лист" од 23. јануара, страна. 5), још исто то вече, званични орган самосталнодемократске странке, која тобоже проповеда југословенство, напао је најжешће Мештровића, у једноме чланку за који је тешко рећи да ли је више суров и неотесан по тону или неоправдан и изазован по садржини, Тај чланак (види „Ријеч" од 23. јануара, страна 2) носи натпис „Кад уметници“ политизирају“,и поднаслове: „За уметнике говоре дела, а не странчарска политика" и „Случај Г, Мештровића у Њујорку“, а у њему се каже, укратко и углавном, ово (преносимо карактеристичније реченице):

Г. И, Мештровић је велики кипар. Мислимо да је стога за њега најбоље кад би „политизовао" само својим уметничким делима, дакле радећи посао који зна и уме, а кад би се мануо агитације речима, кад би се мануо страначке и странчарске политике, која није за њега и која га чини само мањим него што је, У интересу своје уметности он би требао да препусти другима ону област јавнога рада у коју се не разуме. Кад је Г. Мештровић „политизовао“ само својим делима, он је уживао симпатије у читавом народу, и читав га је народ славио и пригрлио. Али чим је — и не на своју срећу — осетио потребу да уђе у домаће кликашке свађе, он је проиграо много од оних симпатија којима је био дочекиван... Не знамо под чијим утицајима он у поводу своје изложбе у Њујорку, на великом банкету што му га је приредило Америчко-југословенско Друштво, у некој заблуди мисли да ће користити, ако не држави а то бар тенденцијама групе којој припада, ако мало клевеће нашу државу... Уско племенско расположење карактерише ову фазу политике Г. Мештровића,.. Право јединство 7 Зар се оно постизава тако да се клевеће наша држава у којој је то јединство изражено 7. ,. Фатално је да и овако велики уметник није у нашим партијским надметањима могао да сачува јасноћу погледа, него је и он клонуо под тежином моментаних недаћа. Трагично је за њега, што је спустио широку заставу југословенства, која обухвата све делове нашега народа, и што је високо уздигао заставу племенске идеологије, која излучује читаве делове нашега народа из његова срца. Некад човек читавога народа, данас није политички нити једнога читавога племена,.. Његова се уметничка дела и његови политички дебији искључују.

Све то, и све оно што смо изоставили, на оне Мештровићеве речи на банкету! И ко то грми анатемом противу Мештровића 2 — Југословени око данашње загребачке „Ријечи"!,,. Али да апстрахујемо, за тренутак, о коме је речи ко то говори, па да претпоставимо да је онај Мештровићев говор — онако како је телеграфски достављен (јер аутентичног текста још немамо), и без обзира шта га је изазвало — изрекао било који Југословен, пред угледним Америчанима, при-

131