Nova Evropa

Међународна Организација Рада. (Извештај Г, Албера Томе,

Директор Међународног Бироа Рада, душа и мозак ове међународне организације, Г. Албер Тома (Тћотаг), подноси сваке године Међународној Конференцији Рада у Женеви свој извештај, Тим поводом Г. Тома обично држи о њему и један подужи експозе, развијајући притом сав свој сјајан говорнички дар и сву снагу своје убедљиве аргументације, Његов говор значи уједно и друштвени догађај за Женеву, јер он сакупља у просторијама електоралне палате несамо делегате и новинаре већ и целу отмену публику овог међународног швајцарског града,

Извештај Г. Албера Томе састоји се из два дела, од којих се први бави општом делатношћу Међународног Бироа Рада, а други годишњим извештајима појединих влада о извршењу одредаба члана 408, Версајског Уговора, који налаже свима. члановима да доставе Међународном Бироу Рада сваке године извештај о мерама за извршење примљених конвенција, ћемо се овде осврнути само на први део извештаја Г, Албера Томе; али бисмо на други ипак да приметимо, да у њему наша држава не фигурира ни једном једином ратификацијом !.,

Први део, о делатности Организације, дели се на главу о функцијама Организације, и на главу о досад постигнутим резултатима; у њима је углавном реч о организаторским питањима Међународне Организације Рада, о њеним односима према Друштву Народа, о међународном законодавству, о усвојеним конвенцијама и препорукама, и најзад о успесима ратификације сваке поједине конвенције у појединим земљама. Дискусија која се у пленуму Конференције овом приликом развила трајала је кроз пет-шест пленарних седница; главно место заузима у њој питање о ратификацији конвенција, и нарочито Вашингтонске Конвенције о осмочасовном радном дану. Овој конвенцији Г, Тома приписује највећи значај; он њу сматра за рјегте de (фоџсће целе Организације Рада.

И овим је поводом утврђена чињеница, да је само начело осмочасовног радног дана додуше спроведено у социјалном законодавству већине земаља, и да пада једна препона за. другом која стоји у путу ратификацији ове Конвенције, али да су је досад ратификовале од 54 земље само 7, па и од ових Аустрија и Италија тек у последње време, и то условно, т. ј. тако да она има да ступи на снагу тек кад буде ратификована и у неким другим земљама, Изгледа да се ова појава има приписати пре свега томе, што се главне индустријске државе, као Британија, Француска, и Немачка, још једнако нису одлучиле да приме те конвенције, иако је донекле

214