Nova Evropa, Nov 21, 1925, page 12

Говори се, да је гениј осамљен. Те речи би се једва на икога могле да примене тако добро као на Петра Великог. Он је доиста био сам, и носио сву тежину свога дела на својим моћним плећима. Големи народ његов био је против њега, јер га није разумевао. Неговорећи о нижим слојевима, али велика већина у средњим и високим сталежима није се слагала с његовим реформама, настојећи на све могуће начине да их осујети; у бољем случају, они су их злоупотребљавали, неразумевајући им смисла и гледајући само на своје личне користи, Чак и најбољи сарадници Цареви — као Мењчиков, Јагузински, Сафиров, и други — иако су разумели смисао и корист рефорама, радили су често неискрено и из личних мотива, не из све душе као сам Петар. Све су то били људи несавесни, настојећи да немилосрдно опљачкају државну благајну, коју је Петар пунио с толиком стрпљивошћу, брижљивошћу, и упорношћу, Било је потребно несамо стално будно око Царево, већ каткад и његова немилосрдна палица, да задржи ту несавесност у извесним границама. Чак и сам рођени син Царев — царевић Алексеј —- дигао се био противу Петра. Ова незахвалност и беспримерна осамљеност повећавали су бригуи тежину рада Реформатора, поткопавајући пре времена његове иначе надчовечне силе и пунећи његову душу тугом и мучним мислима на будућност,

Може се ипак рећи, како смо то напред учинили, да су многи савременици, и каснија поколења, гајили према Царуреформатору осећаје који се могу назвати смерним култом

етра Великог. Али већ људи ХУШ столећа, савременици песника Дјержавина, утонувши у француској филозофији, почели су на њега и његову реформу да гледају нешто другим очима, Њиховим се мозговима, навиклим на апстрактне друштвене уредбе и на фине предмете академског морала, није могла свидети делатност Петрова, посвећена каткада конкретним појединостима државног господарства, детаљима управе, и ситницама војног устројства ; таква им се делатност чинила, наравно ситном и материјалистичком. Тако је, например, успоређујући делатност Петра Великог са радом Катарине П, песник

ерасков писао: „Петар је Русима дао тело, а Катарина душу", чиме као да је хтео да нагласи, да је Петар дао Русији само материјалну културу, док јој је ону вишу, духовну, дала Катарина. Цареви-радници нису били према укусу мисаоног друштва ХУШ века, Тако видимо да и историчари као кнез Шчербатов у својим белешкама о повреди морала у Русији — признају Петрову Реформу можда нужном а можда и излишном, а умна и образована руска жена која је тада била председницом Академије Наука, но у исто време и типична представница свога времена и друштва, кнегиња Дашкова, куди Петрову тенденцу ка сваком практичном послу, што је, по

456